Izvor: NaDlanu.com, 23.Maj.2012, 20:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbi treći u Evropi po broju srčanih bolesnika
Srbija je na trećem mestu u Evropi po broju obolelih i smrtnosti usled kardiovaskularnih oboljenja.
Prevencija i zdravi stilovi života mogu u velikoj meri da pomognu i preduprede nastanak srčanih oboljenja, izjavio je dr Petar Seferović, direktor Klinike za kardiologiju Kliničkog centra Srbije.Seferović je Tanjugu kazao da se broj obolelih neprestano povećava i da je prema podacima instituta i zavoda za javno zdravlje, 54 odsto odsto svih smrtnih slučajeva nastalo usled kardiovaskularnih >> Pročitaj celu vest na sajtu NaDlanu.com << bolesti."Ove bolesti se blagovremenim razmišljanjem i merama koje su vrlo jednostavne mogu sprečiti ili odložiti", kazao je Seferović ukazujući da broj stručnjaka u kardiologiji koji leče takve pacijente nije mali, ali da je broj obolelih ogroman.Šećer u krvi, masnoće, neaktivnost, pušenje"Okidač" za nastanak kardiovaskularnih bolesti su pre svega povećan nivo šećera u krvi, povećanje masti u krvi, poremećaj metabolizma, smanjena fizička aktivnost i pušenje.Ljudi sada češće oboljevanju od kardiovaskularnih oboljenja jer se faktori rizika "udružuju", odnosno gomilaju, rekao je Seferović.U Beogradu se desi više od 2.500 infarkta miokarda, što je pet puta više nego 1990. godine i tri puta više nego 2000. godine.Sve česći su i šlogovi, odnosno promene na arterijama mozga koje dovode do zapušenja. Seferović kaže da se na kardiologiji u Kliničkom centru Srbije veoma dobro leči akutni infarkt miokarda, gde u svakom trenutku bolesnik dobija ugradjivanje stenta u infarktnu arteriju.Na Urgentnom 70 odsto kardiloških slučajevaDr Seferović je ukazao i na podatak da su među prijemima u urgentnim centrima 60 do 70 odsto kardiološki slučajevi. Prema njegovom mišljenju, jedno od rešenja za takvu situaciju moglo bi da bude i to da se lečenje kardiovaskularnih bolesnika delimično prebaci na lekare opšte prakse i interniste."To omogućava uspešan, ali i pojednostavljen pristup, tako da lekari opšte prakse mogu da ponesu deo tereta, u smislu lecenja faktora rizika", kazao je Seferović upozoravajući da je jedan od najčešćih faktora rizika, koji se može rešiti čvrstom voljom - pušenje. On je kazao da je osim izbegavanja duvana neophodno voditi računa o načinu ishrane, fizičkoj aktivnosti, jer u svakom životnom dobu fizička aktivnost ima veliki značaj za očuvanje zdravlja.
.jpg)
