Izvor: B92, 09.Jun.2010, 19:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sindrom računarskog vida sve češći
Prema navodima Američke optometrijske asocijacije 70 do 75 odsto onih koji rade na kompjuteru ima probleme sa vidom.
Vreme u kome živimo donosi nam novine vezane za treću tehnološku revoluciju, u okviru koje glavne proizvodne snage postaju kompjuteri, robotika, mikroprocesori, pa se i nama nameću odgovarajuća prilagođavanja i načini organizacije.
Upotreba kompjutera postala je sastavni deo rada i života mnogih ljudi. Prema izveštaju iz 2004. godine 143 miliona >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ljudi u Americi koristi kompjuter svakog dana, uključujući i 54 miliona dece.
Kompjuteri zasigurno čine naš posao lakšim i efikasnijim, ali nažalost, istovremeno kompjuteri utiču i na naše zdravlje.
Prema navodima Američke optometrijske asocijacije 70 do 75 odsto onih koji rade na kompjuteru ima probleme sa vidom i to stanje je nazvano Sindrom kompjuterskog vida, a svake godine se broj novih slučajeva povećava za milion.
Sindrom kompjuterskog vida se definiše kao naprezanje očiju udruženo sa prolongiranom upotrebom kompjutera.
Američka optpmetrijska asocijacija koja je i uvela u medicinu termin kompjuterskog sindroma daje širu definiciju, po kojoj to stanje obuhvata očne probleme i probleme vezane za vid koji se javljaju kod osoba koje provode više vremena ispred ekrana kompjutera.
Studije pokazuju da se pri radu sa kompjuterima učestalost treptanja smanjuje i do pet puta, a retko i nekompletno treptanje može uzrokovati suvoću, crvenilo i iritaciju očiju zbog bržeg isparavanja suznog filma.
Postoje različite mere koje radnici i poslodavci mogu da preduzmu kako bi se smanjili ili sprečili simptomi, pri čemu je pregled oka najvažnija stvar koju treba preduzeti.
Naprezanje oka često je uzrokovano intenzivnim svetlom koje dolazi spolja ili iznutra. Pri korišćenju kompjutera ambijentalno osvetljenje bi trebalo da bude upola od onog koje se koristi u većini kancelarija.
Potrebno je eliminisati spoljašnje svetlo navlačenjem zavesa ili roletni, a takođe, treba smanjiti i unutrašnje osvetljenje koristeći nekoliko sijalica ili fluorescentnih štapova. Ako je moguće, monitor treba namestiti tako da prozorsko svetlo dolazi sa strane.
Oftalmolozi ukazuju da svakih 30 minuta treba gledati van ekrana komjutera i fokusirati pogled na udaljene predmete 20 sekundi i da bi po pet do 10 sekundi trebalo fokusirati čas bliske, čas daleke objekte do desetak puta.
Iako se simptomi nastali pri radu sa kompjuterom smatraju prolaznim postoje mišljenja da dugotrajno fokusiranje na bliske predmete može indukovati takozvani akomodacioni spazam ili čak miopiju.
Takođe se smatra da kompjutersko zračenje koje obuhvata jonizujuće i nejonizujuće zračenje nije dovoljno da dovede do katarkte, ali su mišljenja različita kada je u pitanju pojava glaukoma.
