Izvor: B92, 23.Feb.2014, 17:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Selo koje obolelim od demencije nudi normalan život

Zamislite mesto na svetu u kom pacijenti oboleli od demencije mogu da vode sasvim normalan život – kuvaju, čiste, odlaze u kupovinu i restorane...

Zamislite mesto na svetu u kom pacijenti oboleli od demencije mogu da vode sasvim normalan život – kuvaju, čiste, odlaze u kupovinu i restorane...

Takvo mesto postoji i to u gradiću Vesp u Holandiji.

Nazivaju ga Selo Demencije ili Hogevejk, a svi zaposleni u njemu su zdravstveni radnici koji stanovnicima >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << omogućavaju negu na svakom koraku.

Ideja je nastala pre dvadeset godina, ali su prve zgrade sagrađene 2009.

Hogevejk iz određene perspektive liči na tvrđavu: okružen je sigurnosnim ogradama i kapijama.

Međutim, unutar njih nalazi se samoodrživ prostor – restorani, kafići, supermarketi, vrtovi, pešačka zona i još mnogo toga.

Ideja je bila da se dizajnira svet koji će obolelima od demencije pružiti normalan život, koliko god je to moguće.

U svakom stanu živi od šest do osam ljudi, uključujući i zdravstvene radnike, koji nose običnu garderobu i razvijaju poseban odnos s pacijentima.

Stanovnici učestvuju u svim aktivnostima. Mogu kupiti šta požele u supermarketu, ili otići kod frizera.

Ispunjavanje naizgled sasvim običnih aktivnosti, pomaže ovim ljudima da ostvare bolji kvalitet života.

Osobe obolele od demencije često imaju teškoće s nepoznatim prostorima, bojama, pa čak i dizajnom nameštaja.

U Hogevejku stanovi su dizajnirani tako da se svaki uklapa u neki od šest osnovnih “žanrova”: staromodni, ušuškani, hrišćanski, umetnički, indonežanski i kulturni.

Svaki stan je drugačiji i neguje određen način života.

Selo su dizajnirali holandski arhitekti Molenaar&Bol&VanDillen, ali je ideja potekla od Ivon van Amerongen, gerontološke sestre koja je decenijama radila sa pacijentima koji pate od demencije.

Početkom devedesetih ona je s timom ljudi počela da radi na razvijanju ove ideje.

Hogevejk, koji je otvoren 2009. je kulminacija tog rada, ali su se za taj projekat zainteresovale i mnoge druge zemlje.

Zapravo, u Švajcarskoj već postoji jedno takvo “selo” i to napravljeno u stilu pedesetih.

Tretirajući svoje stanovnike kao normalne ljude, kako i dolikuje, Hogevejk kao da sugeriše da je jedino što nas razlikuje od njih jesu različite potrebe.

U okruženju koje odgovara njihovim potrebama, stanovnici ne moraju biti izloženi dehumanizaciji koja je česta u drugim vrstama boravaka za obolele od demencije.

Nastavak na B92...