Izvor: B92, 13.Jun.2013, 20:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sedativi pogoršavaju demenciju
Kod senilnih pacijenata, lekovi za smirenje dovode do poremećaja opažanja, mišljenja, rasuđivanja, a mogu da izazovu pogoršanje simptoma bolesti.
PRATILAC 150 BOLESTI Demencija se javlja u oko 150 različitih bolesti. Oko pet odsto osoba posle 60. godine života boluje od neke vrste demencije, a sa svakih pet godina života, ova učestalost se udvostručava. Najčešće demencije su Alchajmerova bolest (oko 60 odsto), vaskularne demencije (oko 15 procenata), demencija >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sa Levijevim telima (oko 10 odsto), frontotemporalne demencije (5-10 procenata), dok na sve ostale uzroke odlazi svega oko pet procenata.
Kod senilnih pacijenata, lekovi za smirenje dovode do poremećaja opažanja, mišljenja, rasuđivanja, a mogu da izazovu pogoršanje simptoma bolesti.
Iako se primarno ne daju u terapiji demencije, lekove za smirenje pije i jedan broj dementnih pacijenata.
Ovi lekovi za smirenje, međutim, mogu da izazovu pogoršanje simptoma bolesti, pa tako, iako smiruju uznemirenost, kod dementnih mogu da izazovu još intenzivnije znake demencije.
Prema rečima primarijusa dr Dragane Kuljić Obradović, upravnice Bolnice za neurologiju u KBC „Dragiša Mišović“, dementne osobe koje uzimaju sedative mogu da imaju pogoršanje kognitivnih funkcija:
- Kod njih su tada upadljiviji poremećaji opažanja, mišljenja, pamćenja, učenja, rasuđivanja. Osim toga, sedativi mogu da izazovu konfuziju, pospanost, čak i paradoksalno delirantno stanje.
Do ovih saznanja došlo se nakon obimnih studija na dementnim pacijentima. Istraživanja su pokazala da uzimanje benzodijazepina čak može da poveća rizik od pojave demencije, najverovatnije delovanjem na neurotransmiterski sistem mozga.
- Pošto je demencija upravo bolest u kojoj postoji poremećaj ovog sistema jasno je da kod osoba koje imaju demenciju, sedativi pogoršavaju simptome - objašnjava dr Kuljić Obradović.
Zbog toga se pacijentima koji imaju demenciju ne uključuju benzodijazepini osim u izuzetnim situacijama, i to kratkotrajno. Ukoliko dolaze sa već propisanom terapijom benzodijazepinima, ovi lekovi se odmah isključuju.
Ako je pacijent uznemiren, i potrebno mu je redovno uzimanje lekova za smirenje, obazrivo se, postepeno i u malim dozama uvode drugi lekovi, najčešće neuroleptici.
Narušene kognitivne funkcije mogu se povratiti, ali samo u određenim slučajevima:
- Postoji mala grupa demencija koje su reverzibilne i to su one koje imaju jasno definisan uzrok koji je moguće lečiti. To je slučaj kod sebduralnog hematoma, tireoiditisa i drugih bolesti. Međutim, kod najčešćih vrsta demencije kao što je Alchajmerova, vaskularna i druge progresivne demencije, lekovima se samo postiže usporavanje bolesti - kaže dr Kuljić Obradović. - Benzodijazepini u ovim vrstama demencija dovode do pogoršanja, a koliko je taj uticaj trajan teško je proceniti jer sama bolest je po svom toku takva da vodi ka pogoršanju.
U nekim slučajevima progresija može da bude usporena kod vaskularne demencije ukoliko se smanje faktori rizika koji dovode do budućih vaskularnih događaja, pre svega kontrolom hipertenzije i povišenog holesterola. Neke demencije kao što su one uzrokovane endokrinim ili metaboličkim faktorima, mogu potpuno da se povuku sa terapijom ili uklanjanjem osnovnog oboljenja.
Foto: tockimages / freedigitalphotos.net
