Izvor: B92, 05.Dec.2011, 17:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Savetovanje za žene obolele od raka
Da bi se ispitao kvalitet života obolelih, u okviru programa „Srbija protiv raka", sprovodi se trogodišnje psihološko istraživanje kojim je obuhvaćeno 2.000 pacijentkinja obolelih od raka dojke i raka grlića materice. Istraživanje pokazuje da su bolesnice uglavnom prepuštene same sebi, a više od smrti se plaše da ne postanu teret porodici.
Čak i kada su najteže bolesne, žene u Srbiji više misle na porodicu nego na sebe, pokazuje psihološko ispitivanje pacijentkinja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << tek operisanih od raka dojke ili raka grlića materice, a koje se sprovedi u saradnji Klinike za ginekologiju i akšerstvo KCS, Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije i KBC Bežanijska kosa. Strah od smrti kod naših je žena tek na šestom mestu. Plaši ih neizvesnost, boje se bolnih terapija, ali je strah broj jedan da najbližima ne budu opterećenje.
"Ja se trudim da ih ne opterećujem, jedan od retkih pacijenata koji odlazi i vraća se sa terapije sama. Ne osećam se nimalo loše zbog toga, veoma sam ponosna što ja to mogu i kad ne mogu." kaže jedna od pacijentkinja.
"Bilo mi je baš tužno što moram da ostavim unuku koja je imala tek deset dana i da dođem na operaciju" objašnjava druga.
U Klinici za ginekologiju i akušerstvo osnovano je Savetovalište za ginekološku onkologiju, a deo tima je i psiholog. Pomoć psihologa je dragocena jer suočavanje sa teškom bolešću prati više psiholoških faza. Samo saznanje da boluje od raka, kod bolesnice izaziva šok i stres jednak onome kada se izgubi roditelj ili bračni drug. Prvobitni šok zamenjuje negiranje bolesti, a potom nastupaju osećanja bespomoćnosti, beznađa, iracionalne ljutnje na sudbinu, ili sebe same. Sve to prati parališući strah.
Vesna Kostić, psiholog Klinike za ginekologiju i akušerstvo KCS za B92 kaže: "Njihovi odgovori su ja sam očajna, ja patim... Terapeutski, psiholog, psihoterapeut treba da pomogne takvoj pacijentkinji da taj očaj bude zamenjen tugom. Veovali ili ne tuga je jedna zdrava emocionalna reakcija"
Teška bolest menja i celokupan životni stil koji je odraz individualnosti svake žene. Menja se način odevanja, ishrane, mišljenja, menjaju se interesovanja, odnosi sa okolinom. Psiholog treba da pomogne da se očuva bar deo životnog stila i umanje strahovi.
"Vrlo interesantan je podatak i taj da se distres veže i za novac, znači strah koliko će one imati novca da plate te skupe lekove koji se koriste u procesu hemioterapije uopšte zračne terapije što nama govori da je populacija koja oboljeva od ove opake bolesti verovatno po sociodemografskim karakteristikama iz nižih slojeva gde su manje žene obrazovane, da ne rade i veoma često su penzionerke" dodake Besna Kostić, psiholog.
Ovo psihološko istraživanje ima za cilj da otkrije i koja je to psihološki najranjivija grupa obolelih žena, koje bez aktivne pomoći psihologa nisu u stanju da se suprotstave bolesti.
Foto:
