Izvor: B92, 07.Jun.2021, 21:29
Saveti kako da se brže oporavite posle preležanog kovida
Preležali ste kovid infekciju, ali i dalje je dug spisak tegoba koje osećate – umor, iscrpljenost, bezvoljnost, otežano disanje. Lekari savetuju kako da oporavite organizam i vratite se u formu pre bolesti.
Kada se govori o oporavku posle preležane kovid infekcije i vraćanja organizma u formu pre bolesti, pre nego što se obratimo lekaru za savet, moramo imati kompletne analize krvne slike kako bi moglo da se utvrdi da li postoje neki deficiti i poremećaji, napominje dr >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Veroslava Stanković, specijalista ishrane.
"Moramo posebno obratiti pažnju na famozni de-dimer, jer osim farmako terapije, ishrana u slučaju povišenog de-dimera je veoma važna. Pre svega je važno smanjiti unos vitamina K jer on potpomaže koagulaciju. Znači, u slučaju da se poveća de-dimer, treba smanjiti zeleno povrće i voće. Ali uz savet i preporuke lekara, ne samoinicijativno", naglašava nutricionistkinja.
Što se tiče povećanja snage i oporavka imuniteta, dodaje doktorka, pošto smo već ušli u sezonu bogatu voćem i povrćem, potrebno je da povećamo njihov unos uz proteine visokog biološkog kvaliteta, zbog smanjene snage i za oporavak mišića, kako somatskih mišića, tako i srčanog, ali i oporavak imunog sistema.
Ko treba da brine zbog post-kovid sindroma i koliko on traje?
Posle svake preležane teške akutne infekcije organizam mora da prođe kroz period rekovalenscencije koji zahteva i puno odmaranja, blagu fizičku aktivnost koju postepeno treba povećavati, ali treba razmišljati i sa farmakološkog aspekta i aspekta suplementacije, ali je ključno da ona bude individualno prilagođena.
"Laboratorijski potvrditi deficite, a ne nasumično uzimati suplemente. Ono sa čim imamo najviše iskustva je vitamin C koji ima povoljan efekat i tu nećemo mnogo pogrešiti ako ga uzimamo u nekim umerenim dozama. Eventualno cink iz grupe minerala, ali za sve ostalo je potrebna laboratorijska potvrda", navodi profesor dr Janko Samardžić, farmakolog sa Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Kao što je primenjivan određeni farmakoterapijski pristup u profilaksi blagog, umerenog ili teškog oblika kovid infekcije, tako i kod oporavka, iako još uvek nema jasnih algoritama, treba prilagoditi i unos suplemenata.
"Komplikacije su veoma različite. Od kardiovaskularnih, neuroloških, neuropsihijatrijskih do ginekoloških i pojave oportunističkih infekcija, te je potreban jedan individualni pristup. Većina pacijenata se dobro oporavlja. Umor, iscrpljenost koja postoji i koja se kontinuirano nastavlja, može da se reši jednom potpornom vitaminsko-mineralnom podrškom, a sve ostalo zahteva poseban i individualni pristup", dodaje profesor Samardžić.
Postkovid simptomi: Od "magle" u glavi do spazma krvnih sudova
Uvek se govori o namirnicama koje jačaju naš imunitet, ali se retko pominju one koje ga slabe. U te manirnice, na prvom mestu, kako navodi nutricionistkinja, spadaju koncentrovani šećeri.
"Konditorski proizvodi, zaslađene kafe, čak i preterani unos voća. Iako je voće izvor vitamina i minerala, preterani unos je jednako preterani unos fruktoze koja takođe dovodi do slabljenja imuniteta", kaže Stankovićeva.
Voće i povrće su namirnice koje su neophodne na našem stolu, pre svega sirove i blago kuvane, jer se vitamini na visokim temperaturama razgrađuju, mada minerale ne možemo da uništimo.
Za lečenje posledica koronavirusa potrebno osam različitih specijalista
Na osnovu dosadašnjeg kliničkog iskustva zna se da vitamin C ima povoljne efekte, počev od prehlade, rinovirusa, preko virusa influence, gripa pa do koronavirusa. On ima svoja antioksidativna i antiinflamatorna svojstva, pomaže u resorpciji gvožđa i ima sinergistički efekat kada se uzimaju preparati gvožđa. Osim toga, sprečava i štiti ćelije od oksidativnog stresa.
"Postoje neki kontradiktorni podaci poslednjih meseci da i vitamin C i mineralna potpora ne mogu pomoći kod teškog oblika kovida. To je apsolutna istina. Kada govorimo o vitaminima i mineralima, kao farmakolog sam dužan da kažem da mi govorimo o prevenciji bolesti. Mi ne možemo govoriti o njihovim terapijskim efektima. Neki terapijski efekat se može postići kod nekih blagih do umerenih slučajeva. To su doze od jednog do dva grama. Za prevenciju i jačanje organizma govorimo o dozama od oko 300 miligrama, eventualno do 500 miligrama dnevno. I tu se završava suplementacija, sve preko toga ulazimo u sferu farmakoterapije", napominje profesor.
Prirodni izvori vitamina C su pre svega voće i povrće, naročito paprika i to zelena i kupus, naglašava nutricionistkinja.
"Crvena paprika ima dovoljno vitamina C, ali ona će zadovoljiti samo dnevne i to minimalne potrebe", kaže dr Stanković.
Kod voća kao najveći izvori vitamina C su najpoznatiji citrusi i kivi, ali treba imati u vidu da kod ceđenja limuna dolazi do mehaničkog oštećenja vitamina C i do brze oksidacije, zato je najbolje jesti limun u kriškama.
Treba imati na umu i da vitamin C na temperaturi od 60 stepeni Celzijusa potpuno nestaje. Ako ga iscedite u vruć čaj, nećete imati nikakve koristi.
Deficit vitamina D u našoj populaciji se vrlo često sreće, čak i pre pojave koronavirusa. Ukoliko tokom leta imamo jedno blago i umereno izlaganje suncu, makar i od 15 minuta tokom dana u prepodnevnim satima.
"Dolaskom jeseni i zime mi više nemamo dovoljno te endogene sinteze koja dolazi preko kože pod uticajem sunčevih zraka i onda se preporučuje i unos namirnica koje imaju vitamin D", dodaje farmakolog.
Namirnice bogate vitaminom D su pre svega ribe severnih mora i fortifikovane namirnice, odnosno mlečni proizvodi koji uz vitamin D imaju i određenu dozu kalcijuma.
Mnogi se uzdržavaju od suplemenata koji sadrže vitamin B pod izgovorom da će dobiti na težini. Nutricionistkinja naglašava da je to potpuna zabluda i da je za pojedina stanja neophodno održavanje perifernog nervnog sistema, naročito u postkovid sistemu.
Vitamine B1, B6 i B12 je neophodno unositi, kao i vitamin B5 koji utiče i na smanjenje nivoa stresa.
Posledice kovida osećaju i oni koji su bili bez simptoma: Najviše se žale na dve stvari
Vitamini B kompleksa se unose u prepodnevnim satima, savetuje farmakolog, a vitamin D u popodnevnim kada već postoji hrana u želucu jer su njegove bioraspoloživosti veće kada je hrana već prisutna u gastrointestinalnom traktu.
Ukoliko nema strogog upozorenja za bilo koji vitaminsko-mineralni preparat, pa i za lekove, da se uzimaju na prazan želudac, sve drugo uzimamo uz obroke jer se na taj način poboljšava i podnošljivost samog preparata, naglašava profesor Janko Samardžić.
Suplemente ne bi trebalo uzimati uz spanać i zelje jer oni za sebe vezuju mineralne materije i izbacuju ih iz organizma.
Uvek birajte suplemente uz konsultaciju sa lekarom ili farmaceutom i uvek se pridržavajte preporučenih dnevnih doza jer svaki vitamin i mineral može biti i toksičan.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
