Izvor: N1 televizija, 30.Mar.2017, 10:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Savet stručnjaka: Treba verovati u dete koje ima autizam
Treba verovati u dete koje ima autizam, proceniti njegove mogućnosti, snage i poteškoće, verovati da dete može dati svoj maksimum, voleti i napraviti program prema njegovim potrebama kaže defektološkinja i logoped Snežana Babović Dimitrijević.
U Srbiji na evidenciji Republičkog udruženja za pomoć osobama sa autizmom ima oko 2.500 osoba. Na dan obeležavanja Svetskog dana autizma, organizacija Autizam Evrope i Savez autizam Srbija, pozivaju donosioce odluka u Srbiji i >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << širom EU da posvete vreme uklanjanju mnogobrojnih barijera koje sprečavaju osobe sa autizmom u ostvarivanju svojih ljudskih prava.
Ovogodišnja kampanja fokusira se na pristupačnost i nosi slogan "Srušimo barijere za autizam zajedno: Hajde da izgradimo pristupačno društvo".
Vesna Petrović iz Udruženja za pomoć osobama sa autizmom kaže da u Srbiji nema tačne evidencije i da postoji ideja da se uradi baza, kako bi se pomoglo deci u najranijem peridou da se uključe u tretmane.
"Skandalozno je da nema baze, da je imamo mi samo kao udruženje, mi uzimamo evropske podatke da je na 100 dece jedno sa autizmom. Svaka zemlja mora da ima nacionalni registar, to je pokazatelj koliko imamo dece s bilo kojim poremećajima, moramo da radimo nacionalnu strategiju šta dalje, brza dijagnostika, rana intervencija i ulaganje u dobar sistem mi možemo da imamo budućnost za odrasle, imamo mnogo odraslih koji su nevidljivi, i tu imamo veliki problem", kaže Vesna Petrović.
Defektološkinja i logoped Snežana Babović Dimitrijević navodi da se roditelji najčešće javljaju lekaru kada izostane govor kod deteta i da se tada obično javljaju logopedima. Kaže da se u Italiji vrši dijagosnitka u uzrastu od 14 do 16 meseci, dok je kod nas to radi u kasnijem periodu.
"Treba verovati u dete, proceniti mogućnosti, snage i poteškoće, ne mogu sva deca da idu u školu, treba verovati da to dete može dati svoj maksimum, voleti i napraviti program prema potrebi deteta. Prema svakom detetu kreiramo pristup, ona imaju emocije, vole da se druže, pokazuju to na specifičan način, vole pravila u porodici sa braćom i sestrama", navodi Babović Dimitrijević.
Ona kaže da u Srbiji bnema dovoljno razvojnih savetovališta i doktora koji su obučeni za prvi korak i dodaje da su roditelji na početki zbunjeni i da im zato treba dati jasna uputstva.
Vesna Pterović, čiji sin ima autizam, objašnjava svoja iskustva i šta je najvažnije.
"On je vrlo je brzo dobio dijagnozu, nije mogao da se uklopi u redovan vrtić, mi smo mislili da je to privikavanje, a kad smo dobili dijagnozu mi smo se uhvatili u koštac. Kad me pitaju šta treba raditi da mu bude bolje uvek kažem porodica... Mi smo znali da nema šanse da ide u školu, mi smo ga učili životne veštine, on je sada dobar i organizovan momak".
Ona kaže da se situacija promenila kada su u pitanju deca, dok, kako kaže, kada su u pitanju odrasli i dalje stojimo na mrtvoj tački.
"Kad počne biološka porodica da stari vi vidite da ne možete mnogo da date svom detetu, slaba je socijalizacija, roditelji nisu u mogućnosti da daju sve od sebe", rekla je ona.
