Izvor: B92, 31.Mar.2011, 03:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samopouzdanje ubrzava reakciju
Samopouzdanje u odbrani svojih ubeđenja je vrlo bitno. Ako ste na sastanku i imate ideju za rešenje problema, veće su šanse da tu ideju predstavite ako ste ubeđeni da je ona idealno rešenje. Ljudi će sa više poverenja prihvatiti vašu ideju ako je na siguran način prezentujete.
Sprovedena su neka istraživanja o samopozdanju i brzini razmišljanja u kojima je zaključeno da su osobe koje brzo reaguju na ideju upoznate sa temom ili prirodom ideje, a to znači i da su sigurniji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u sebe kada reaguju.
Sa druge strane, na Drugačiji način se vrednuju ideje do kojih se dolazi sporim rasuđivanjem. Znači da treba da budemo sigurni kada iznosimo ideju o kojoj smo prethodno dobro razmislili.
Međutim, nismo uvek toliko sigurni, bilo da je reč o sporim ili brzim rekacijama.
Zakari Tormala, Džošua Klarkson i Teksaški univerzitet su sproveli istraživanje o ovoj kontrOdiktornosti.
Autori se slažu da različit način iznošenja ideja ima svoje prednosti u različitim situacijama. Kada se po prvi put susreću sa nekim problemom, potrebno je i bolje je da osobe polako donesu sud, a ako im je problem poznat, bolje je da brzo reaguju jer ostavljaju utisak da nešto o tome već znaju.
Ovo su potvrdili u tri odvojena eksperimenta. U prvom su učesnicima date slike koje su kasnije opisivali na testu pamćenja. Nakon što su im ponovo predstavljene slike, ocenjivali su dopadljivost. Neki su ocenjivali sliku koju su videli pre toga, dok su neki gledali sasvim nepoznatu sliku.
Kasnije su im dati i rezultati sa vremenom koje im je bilo potrebno da procene sliku. Procena i vreme su zavisili od toga da li im je slika bila poznata ili ne. Oni koji su već videli sliku su je ocenili brže taj drugi put nego prvi put kad su je ugledali jer su bili sigurniji.
Rezultati su potvrdili da kad se po prvi put susrećemo sa nekim objektom ili problemom, treba nam više vremena, za razliku od ponovljene akcije ili objekta.
Zapravo, učesnici eksprerimenta su drugačije regaovali kada su im bii predočeni rezultati vremena koje su iskoristili da bi procenili sliku. Na osnovu toga su sledeći put reagovali brže ili sporije.
Na kraju, zaključeno je da naše reakcije zavise od poređenja sa drugima, odnosno, neke vrste utrkivanja jer nikada nemamo standard prema kojem bismo merili vreme potrebno za reakciju.
