Izvor: S media, 14.Mar.2011, 13:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
S prolećem ide umor
Na prelasku godišnjih doba mnogi se suočavaju sa zdravstvenim i hroničnim tegobama . Česte depresije zbog manjka hormona sreće i pospanosti
KADA im se od kolebanja krvnog pritiska „zavrti čitav svet“, a od naglog otopljenja počne da „pulsira“ glava, i sve dodatno „začini“ hronični umor, koji ne može da zaleči ni osam sati sna, mnogi neće ni primetiti da je proleće „najlepše godišnje doba“. Još ako im se umesto ljubavi „rascveta“ postava na starom >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << mantilu, i odavno razgažene cipele, biće potrebno mnogo volje da se izbegnu „naleti“ depresije, koji se inače javljaju u proleće zbog manjka serotonina, hormona sreće, čiji se depoi istroše tokom zime.
Lekari ove tegobe ne smatraju medicinski značajnim, ali priznaju da mnogima na prelazu godišnjih doba otežavaju svakodnevni život. Proleće generalno pozitivno utiče na organizam i psihu, a vrtoglavice, malaksalost, umor, oticanje nogu, variranje krvnog pritiska, slaba koncentracija, pospanost i bezvoljnost su, kažu stručnjaci, samo prolazni simptomi dok se ljudi ne adaptiraju na klimatske promene.
Ipak, ako ovi simptomi potraju, trebalo bi, za svaki slučaj, proveriti krvnu sliku, jer se iza simptoma prolećnog umora ponekad krije manjak gvožđa, što može da dovede do opšte tromosti organizma.
Iskustvo lekara hitne pomoći pokazuje da su u ovo vreme najčešći „ispadi“ sa krvnim pritiskom. Profesor dr Siniša Pavlović, kardiolog i direktor Poliklinike Kliničkog centra Srbije, međutim, tvrdi da su to samo prolazne faze:
- Proleće definitivno pozitivno deluje na srce - kaže dr Pavlović. - Duži dani sa dosta sunca izazivaju u čoveku zadovoljstvo, i to se reflektuje na čitav kardiovaskularni sistem. Istraživanja, međutim, pokazuju da su ljudi, generalno, pod sve većim stresom, i njegov loš efekat na zdravlje ispoljava se i tokom najlepšeg godišnjeg doba.
Docent dr Milan Milić, psihijatar i psihoterapeut, kaže da ne postoji nijedna ozbiljna studija koja potvrđuje uticaj godišnjih doba na psihu.
- Proleće donosi pozitivnu energiju, „bujaju“ hormoni, ljudi se i psihološki i fiziološki bolje osećaju i svi su nekako optimističniji - kaže docent Milić.
- Ali, trebalo bi imati na umu da je zima period mirovanja, i to ne samo fizičkog, nego i mirovanja naših planova i očekivanja.
U proleće, kada osetimo pozitivan naboj, ti planovi nam nekako bivaju bliži, povećavaju se nade, a kad ne dosegnemo ono što smo priželjkivali, stiže razočaranje. Baš zbog toga što u proleće imamo „višak očekivanja“, doživljavamo i više poraza nego inače.
ZAŠTO SE OSEĆAMO TROMO
* Nedostatak vitamina, posebno C, i povećanje nivoa holesterola i triglicerida u krvi najčešće su posledice zimske, „teške“ ishrane i fizičke neaktivnosti.
* Zimi se organizam, uglavnom fizički neaktivan, mnogo istroši u „borbi“ sa hladnoćom i teškom hranom, i proleće se onda teško podnosi.
* Klimatske promene su u ovo doba česte, i organizam ne stigne da se adaptira, a vreme se promeni.
* I na promenu režima ishrane, zbog prelaska sa jake, pikantne hrane, na lagane prolećne obroke, organizam reaguje umorom. U zelenišu ima vitamina, ali nema dovoljno kalorija.
