Izvor: B92, 16.Sep.2011, 15:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rođena heroina - mala sosa Iris
Podstaknuta pričom o maloj Lini, koju sam pročitala na vašem sajtu, poželela sam da podelim svoju priču sa vama.
Pošaljite nam svoju priču na zdravlje@b92.net
Reč je takođe o prevremeno rodenoj bebi koja je upravo moje malo zlato. Rodjena je 14.09.2010. godine u 25-oj nedelji trudnoće i zove se Iris.
Rođena je u Novom Sadu u Betaniji. S' obzirom na nedelju trudnoće u kojoj sam bila, beba je rodena izuzetno mala, mala je samo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << 720 grama pri rođenju, duga 34 cm, obim glave 22 cm. E, sad ako ne možete to da zamislite,uzmite školski lenjir koji je dug 30 cm i dodajte još 4 cm, da biste imali u vidu koliko je bebica bila duga!
Kada kupimo veknu hleba koja je u današnje vreme teška svega 600 grama na to dodajte još 120g i znaćete koliko je moja beba bila teška na rođenju.
Nakon porođaja i ona je kalirala sa svojom kilažom (tj. gramažom) pa je spala sa 720 na onih pomenutih 600g (veknica hleba). Situacija je bila slična kao i sa malom Linom.
S' obzirom na to da se pluća bebama razvijaju u 6. mesecu, mojoj bebi nisu bila dovoljno razvijena pluća. Nakon porođaja došao je doktor pedijatar da mi kaže sve vezano za bebu.
Recenicu je počeo ovako: "Rodili ste živo žensko dete, ekstremno nezrelo, 34cm duga, 720 g teška, obim glave 22cm. Da ste se porodili nedelju dana ranije to bi bio
pobačaj a ne porođaj, mada i ovo je više pobačaj nego porođaj." Šta mislite kako sam se osećala s' obzirom na to da imam samo 23 godine i da mi je to prva beba?
Strašno! Zatim su mi dogurali bebu u inkubatoru, pokazali mi tu malu mrvicu i dali mi papire da potpišem saglasnost da se beba prebaci na dečju kliniku...Kakav je to šok za majku, ne može da se zamisli, znaju samo one majke koje imaju iskustvo slično mom.
Odmah pri prijemu u dečju kliniku, intubirana je. Aparat za disanje je "disao" za nju 80% dok je ona sama disala samo 20%. Mada, da je u pitanju samo ta intubacija tj.cevčica u plućima, bilo bi manje traumatično. Uz intubaciju,bila je tu i mehanička ventilacija na prsima, zatim, cevčica kroz nos na koju su je hranili. Isto kao i sve bebe i pored sve te muke, dobila je i žuticu.
Strašno zvuči ,zar ne? A tek kad se vidi uživo još je strašnije. A najstrašnije od svega je kada sve gore navedeno vidite na svom prvom detetu. Pored svega toga rađene su joj redovne transfuzije krvi. Bila je veoma mala i slabašna. Njeno stanje je variralo iz sata u sat. Dolazila sam na svaka 3h da dajem svoje mleko. Kada dodjem na odeljenje i vidim da je detetu dobro, odmah je i meni dobro ali zato, bilo je i situacija kada se za samo 3h promeni stanje i mojoj bebi bude mnogo loše.
Ali vera, nada i optimizam me nisu izdali ni jednog trena.
Trebalo nam je mesec i po dana da doguramo do tog famoznog kilograma i da sa intenzivne nege budemo prebačene na neonatologiju. Hvala Bogu išlo je sve manje - više dobro. Jedan dan bude dobro, izvade joj cevčicu iz pluća, stave joj kanile sa kiseonikom. Ona tako diše neko vreme i kada doktori vide da se muči, da ne diše kako treba vrate joj cevcicu u pluća i priključe je na aparat.
No, sve smo mi to pregurale. Kao što rekoh, posle mesec i po dana moja Iris je imala 1kg i 25grama. Izvučena joj je cevčica iz pluća i prebačena je na neonatologiju,dana 01.11.2010.
Prebrodili smo krizu i malo ojačali, održali se u životu i nastavili da se borimo, zahvaljujuci njenoj doktorki Vesni Stojanović, hvala joj veliko!
Kada smo se prebacili na neonatologiju bili smo još uvek mnogo mali...Bila je na 2l kiseonika. Sa 1kg i 800grama počeli su da je hrane na flašicu i napokon je izvađena iz inkubatora sa 2 kg i 100 g. Tog 8.12.2010.
Zahvaljujući njenoj doktorki sa neonatologije Gordani Velisavljev počela je da dobija na težini, oporavila se od onih silnih lekova i raznih aparata na koje je bila priključena i postala prava bebica.
No,muka nas još uvek nije ostavila na miru. Još uvek je bila na pola litre kiseonika. Pokušavali su više puta da je skinu sa kiseonika, ali nije mogla samostalno da diše, pa su joj vraćali kanile na nos.
24.12.2010. definitivno joj je skinut kiseonik i više nije vraćan, Bogu hvala! Mislili smo da je našim mukama kraj i da ce Iris napokon doći kući, ali smo se nažalost prevarili. Rečeno nam je da Iris ima bruh (kilu) na desnoj preponi i da se mora operisati. Ostavljena je u bolnici jer joj je zakazana operacija.
Prva Nova godina, za koju smo se nadali da ćemo slaviti nas troje kao porodica, otišla je niz vodu, jer je Iris sa neonatologije prebacena na hirurgiju zbog operacije.
Operisana je 6.01.2011. godine. Operacija je hvala Bogu prošla u najboljem redu, zahvaljujući doktorki Zvezdani Starčević koja ju je operisala. Pet dana nakon operacije napokon je puštena kući iz bolnice.
Iris je bila u bolnici skoro puna 4 meseca, što je, morate priznati realno dug period. Mada sve u svemu, važno je da je ona nama živa i zdrava i da uskoro puni godinu dana, da je velika cura koja guče, igra se, sedi, stoji, ima čak dva zubića, kao i svako normalno dete!
Iris je od 11. januara ove godine u svom domu sa svojim roditeljima. Idemo redovno na kontrole i za sad je sve u redu. Što se pluća tiče, još uvek imamo malo problema,ali ih rešavamo sa inhalacijom.
U slučaju da moja priča bude objavljen, nadam se da će pomoći u podizanju optimizma majkama koje se trenutno nalaze u situaciji u kojoj sam se nalazila ja zajedno sa mojom Iris.
Nikada ne treba posustati niti gledati tamnu stranu, treba imati vere i volje za pobedom i verujte da se isplati. Iris je moj mali borac i najveći pobednik!
Njena mama - Zorana Pljevaljčić
