Izvor: B92, 23.Dec.2011, 20:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Retrovirus ne izaziva hronični umor

Ugledni američki časopis "Science" je porekao navode iz izveštaja objavljenog u njemu pre dve godine, prema kojima je sindrom hroničnog umora u vezi s mišijim retrovirusom (XMRV).

U američkoj studiji kojom je 2009. godine ruvodila dr Džudi Makovic, direktor Vitmor Piterson instituta, je utvrđeno da se XMRV može često naći u krvi osoba koje pate od sindroma hroničnog umora, bez obrazlaganja uzročno posledične veze.

Međutim, ranije ove godine je jedna druga >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << grupa istraživača objavila članak u istom časopisu, u kom stoji da su navodi studije iz 2009. bile pogrešne i da su verovatno posledica kontaminiranih laboratorijskih uzoraka.

Sada je "Science" i zvanično objavio kako je "izgubio poverenje u dotičnu studiju kao i u validnost njenih zaključaka", pošto u mnogim laboratorijama nikako nisu mogli da utvrde prisustvo XMRV u krvi obolelih od sindroma hroničnog umora.

Uredništvo časopisa izrazilo je žaljenje zbog vremena i sredstava koji su uloženi u pokušaje da se verifikuju rezultati studije kojom je rukovodila dr Makovic.

Ova studija je pre dve godine proglašena velikim prodorom u genezu sindroma hroničnog umora i dovela do toga da mnogi oboleli od tog sindroma budu lečeni antiretroviralnim medikamentima kojima se inače leče zaraženi HIV virusom ili oboleli od side.

Sindrom hroničnog umora tako zasad ostaje misteriozna bolest, koja može da potraje godinama, a kareakteriše je slabljenje pamćenja, bol u mišićima, ekstremni zamor, a ponekad i nesanica.

XMRV izaziva rak i druge bolesti kod miševa, ali u principu ne i kod čoveka. Međutim, 2006. godine taj virus je prvi put otkriven kod ljudi, odnosno u uzorcima tumora prostate.

Danas se veruje da se dotični virus može naći u krvi između šest i 27 odsto muškaraca obolelih od raka prostate.

Nastavak na B92...