Izvor: B92, 14.Okt.2011, 13:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Regenerativna medicina za 21.vek
U organizaciji Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo i Nacionalne asocijacije za unapređenje regenerativne medicine juče je u Kristalnoj sali hotela Hyatt održan 4. međunarodni simpozijum ’’Regenerativna medicina, tkivno i genetičko inžinjerstvo’’.
Veliki broj stranih i domaćih stručnjaka i ove godine je govorio o najnovijim istraživanjima iz oblasti regenerativne medicine, tkivnog i genetičkog inženjerstva. Direktor naučnog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << odbora Simpozijuma je prof. dr Bela Balint, načelnik odeljenja za hemoterapiju i aferezno lečenje Vojnomedicinske akademije, a svoja najnovija dostignuća predstavljaju između ostalih prof. dr Kristof Štam, prof. dr Alfonso Karlos Moreno Garsija, prof. dr Lorenca Lazari, prof. dr Zoran Ivanović i drugi.
„Pre trideset godina regenerativna medicina u Srbiji bila je tek u povoju i delovalo je da se rezultati mogu očekivati tek za mnogo decenija. Danas je sasvim izvesno da je lečenje matičnim ćelijama toliko napredovalo i da je budućnost svetla, da će mnoge bolesti upravo na ovaj način, i u Srbiji, biti uspešno lečene." zaključio je prof. dr Bela Balint.
Novi, 21. vek, je započeo jednom potpuno novom granom medicine- regenerativnom medicinom. Regenerativna medicina je razvijena iz ideje da je matična ćelija sposobna da se diferencira u druge ćelije i tkiva i da se pomoću toga stvore uslovi za terapiju nekog oboljenja.
Terapije „adultnim" (odraslim) matičnim ćelijama su se intenzivno razvile u poslednjih 10 godina, kada je tehnologija uznapredovala i uspela da ih bezbedno sačuva i u određenom trenutku bezbedno upotrebi. U poslednjih nekoliko godina, u čitavom svetu, urađeno je više desetina hiljada ovih terapija kod velikog broja oboljenja.
Ove terapije su bile baza za razvoj regenerativne medicine, koja danas podrazumeva mnogo širi spektar ćelijskih terapija, genskih terapija i upotrebe ćelijskog i genetičkog inženjeringa korišćenjem bazične nauke, farmakologije i hirurgije.
Ciljevi koje ova grana medicine postavlja pred sobom su:
· Upotreba matičnih ćelija za biotehnološku, farmaceutsku i medicinsku aplikaciju
· Osposobljavanje sledeće generacije naučnika za inženjering, ćelijske terapije i regenerativnu medicinu
· Utvrđivanje naučnih metoda i aplikacija matičnih ćelija i razmena iskustava i rezultata istraživanja
· Učiniti rezultate istraživanja široko dostupnim za naučnu i medicinsku javnost, kao i opštu populaciju, radi korišćenja napretka regenerativne medicine i ćelijskih terapija
U poslednjih 5 godina, svi vodeći univerziteti su osnovali katedre regenerativne medicine, koje razvijaju i promovišu ovu naučnu disciplinu.
