Izvor: B92, 19.Apr.2010, 14:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Razvoj multiple skleroze
Od 1996. godine imam zdravstvene poteškoće neurološke prirode. Od tada su mi date razne dijagnoze: spastična parapareza, Devicova bolest, ddo cns-a, a od 2006. godine moja doktorka sa neurološke klinike u Banja Luci dala mi je dijagnozu multiple skleroze. Napomenuo bih da od početka moje bolesti osnovna poteškoća mi je otežan hod i izražen spazam, a druge neurološke ispade nemam niti sam imao koji su karakteristični za MS. Nalaz likvora mi je bio uredan kada sam ga radio 2003. godine. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Ni terapije koje se koriste za MS nisu mi pomogle, a primao sam pulsnu terapiju, imunoglobuline, a sada primam mitoksantron na svaka tri mjeseca. Na edss skali sam 6. Molim za odgovor kakav je kod mene oblik MS kada mi stalno na otpusnim listama pišu rezistentan na terapiju.
Prema vašem opisu moguće je da se kod vas radi o primarno progresivnoj multiploj sklerozi (PPMS), mada bih se preciznije mogao odrediti kada bih imao potpuni uvid u tok vaše bolesti. PPMS se karakteriše postepenim, progresivnim razvojem neuroloških tegoba, od kojih se najčešće javlja tzv. spastična parapareza, kod oko 80% pacijenata sa ovom formom multiple skleroze. Osnovni simptomi ove forme MS-a su: otežano kretanje, slabost i ukočenost ili spastičnost nogu, zamorljivost, poremećaj funkcije mokrenja, nekada i stolice, a nešto ređe se javljaju senzitivne tegobe u nogama, te poremećaji koordinacije tela, ruku i nogu. Od ukupnog broja pacijenata sa multiplom sklerozom PPMS se javlja u oko 10 do 15 % pacijenata. Najveći broj pacijenata sa multiplom sklerozom ima tzv. relapsno-remitentnu formu bolest (RRMS), koja kod najvećeg broja pacijenata posle 10 do 15 godina trajanja prelazi u tzv. sekundarno-progresivnu formu bolesti (SPMS). Dijagnoza PPMS zna da bude vrlo složena, jer veliki broj oboljenja koja se karakterišu spastičnom paraparezom, moraju biti eliminisana sa liste mogućih uzroka tokom procesa postavljanja dijagnoze. Da bi ovakav proces bio što pouzdaniji uspostavljeni su dijagnostički kriterijumi za postavljanje dijagnoze PPMS. Da bi se postavila dijagnoza PPMS mora postojati progresivan neurološki deficit tipa spastične parapareze ili neki drugi karakterističan za PPMS, koji traje najmanje jednu godinu, uz postojanje različitih kombinacija pozitivnih nalaza na nekim od sledećih dodatnih dijagnostičkih procedura: magnetna rezonanca mozga, magnetna rezonanca kičmene moždine, vizuelni evocirani potencijali (VEP), te nalaz oligoklonalnih traka u likvoru. U vašem pitanju navodite da vam je nalaz likvora bio uredan. Kada govorimo o nalazu likvora, potrebnom za dijagnozu MS, treba reći da se misli na nalaz postojanja tzv oligklonalnih IgG traka u likvoru. Ovaj nalaz je pozitivan kod oko 80% pacijenata sa PPMS. Međutim dijagnoza PPSM se može postaviti i ukoliko je ovaj nalaz negativan, kombinacijom pozitivnih nalaza napred navedenih dijagnostičkih procedura i u kontekstu postojanja adekvatne kliničke slike. Kada govorimo o terapiji multiple skleroze treba razlikovati tri vrste medikamentne terapije:
1. Terapija koja menja prirodni tok bolesti, čineći ga lakšim i utičući da onesosobljenost tokom vremena biva manja, ali ne dovodi do izlečenja. U ovakve lekove recimo spadaju interferon beta, natalizumab, mitoksantron i neki drugi lekovi. Ova terapija je pokazala efekat pre svega kod pacijenata sa relapsno-remitentnom formom bolesti i delimično u tzv. sekundarno progresivnoj formi bolesti, ali još uvek nije registrovan nijedan od lekova iz ove grupe koji bi imao jasno pozitivan efekat kod pacijenata sa PPMS. Dugo godina nije bilo nikakve naznake da bi bilo koji lek mogao pozitivno uticati na ovu formu bolesti, da bi se u poslednje dve godine javili prvi, doduše minimalni znaci napretka, koji zahtevaju dalja opsežna istraživanja.
2. Druga vrsta terapija multiple skleroze je terapija ataka pogoršanja bolesti, visokim, tzv. pulsnim dozama kortikosteroida. Ovakva terapija ima smisla kod pacijenata sa relapsno-remitentnom formom bolesti. Ona uklanja ili smanjuje novonastale tegobe, ali nedovoljno ili nimalo utiče na progresiju bolesti.
3. Simptomatska terapija multiple skleroze odnosila bi se na saniranje čitavog niza simptoma koji se javljaju u ovoj bolesti, kao što su: spastičnost ekstremiteta, depresija, poremećaji kontrole mokrenja i stolice, poremećaji potencije, zamorljivost, bolni spazmi i druge tegobe, različitim vrstama lekova.
dr Miodrag Manigoda
http://www.dr-ristic.com
Odgovore lekara ni u kom slueaju ne treba da shvatite kao postavljanje dijagnoze ili za terapiju bolesti ili drugog zdravstvenog stanja. Ukoliko mislite da imate zdravstveni problem, morate da kontaktirate nadležnog lekara na odgovarajuai naein.
.jpg)
