Izvor: B92, 01.Feb.2013, 14:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rak uskoro postaje hronična bolest?
Britanski naučnici rade na obimnoj DNK bazi podataka gena i obećavaju da će kancer postati hronična bolest. Šta o tome misle domaći stručnjaci.
Zahvaljujući revolucionarnoj terapiji koja će biti dostupna već za pet godina, kancer više neće biti „smrtna presuda”, već bolest koja će se držati pod kontrolom, predviđaju stručnjaci britanskog Instituta za istraživanje raka.
Oni će u okviru Odeljenja za profilisanje tumora formirati bazu DNK podataka >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kako bi identifikovali grupe gena odgovorne za nastanak raka. To znači da bi svaki pacijent trebalo da dobije lek po svojoj meri koji će držati kancer pod kontrolom i da će mnoge vrste ovog zloćudnog oboljenja biti kao hronična bolest. Tako bi se ljudima kojima se trenutno prognozira samo nekoliko meseci život produžio za 10 i više godina u relativno dobrom zdravlju, piše londonski „Telegraf”.
Profesor Vladimir Kovčin, onkolog i direktor KBC Bežanijska kosa kaže da već danas jedan broj karcinoma predstavlja, u neku ruku, hroničnu bolest. Na primer, zloćudna oboljenja prostate, dojke i debelog creva terapijom se drže pod kontrolom i imaju periode poboljšanja i pogoršanja. On veruje da britanske kolege optimizam zasnivaju na takozvanim biološkim lekovima koji se već koriste i da nameravaju da njihovu primenu prošire i na druge vrste kancera.
Jedan od primera biološke terapije je lek „herceptin”, koji se koristi u terapiji kancera dojke i koji „udara” na gen HER2, piše „Telegraf”.
– To nisu citostatici nego lekovi koji utiču na funkcionisanje ćelije tako što kontrolišu nenormalne deobe. Maligno tkivo se pod takvom terapijom ne uvećava nego kao i zdravo prirodnim putem odumire. Gensko profilisanje se već primenjuje kod ovih lekova koji se koriste u terapiji pomenutih vrsta kancera – kaže profesor Kovčin, za Politiku.
Deoba ćelija je regulisana genima, a biološki lekovi preko receptora deluju na gene. Ako se blokira onko-gen, on neće dovesti do razvoja kancera, objašnjava naš sagovornik. Genetska istraživanja kancera se obavljaju i kod nas, ali nisu na svetskom nivou, jer su to vrlo skupi eksperimenti.
– Genom čoveka je pročitan, ali još se ne znaju svi mehanizmi aktivacije gena. Na primer, kakav uticaj virusi imaju nad genom. To ne treba mešati sa genetski uslovljenim kancerom. Rak dojke je do 12 posto nasledna stvar. Sve ostalo nije nasledno, ali je vezano za funkcionisanje tih gena koji tu nešto „pogrešno” rade – kaže naš sagovornik.
Doktor Alan Ašvort, direktor britanskog instituta, najavljuje da će zahvaljujući genskom profilisanju tumora u naredne tri godine pojedinačni pacijenti osetiti prednosti novih metoda, a da će to postati rutinska terapija za pet do 10 godina.
Tumori ponekad brzo razviju otpornost na lekove, ali naučnici se nadaju da će taj problem prevazići praćenjem DNK tumora i to ne kao sada putem invazivnih biopsija, već tako što će usavršiti testiranje DNK tumora iz krvi.
Prolazi era citostatika
Profesor Kovčin veruje da prolazi era citostatika koji su po njegovom mišljenju dostigli svoj maksimum. Optimista je i smatra da će lek protiv raka biti pronađen, ali se seća perioda naizmeničnih oduševljenja i razočarenja u onkologiji. Nade koje se sada polažu u biološke lekove podsećaju ga na situaciju sa „interferonom”:
– Kad se pojavio svi su mislili da će to izlečiti sve kancere. On se danas koristi samo kod nekih leukemija i karcinoma bubrega – kaže Kovčin.
