Izvor: S media, 27.Dec.2010, 17:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rak grlića materice izlečiv u početku
Rak grlića materice u prvim fazama bolesti jednostavno se operiše
RAK grlića materice je izlečiv, ako se otkrije u početnim fazama. Tumor se tada meri milimetarskim razmerama, operacije su jednostavne i ne remete normalan život i reproduktivne sposobnosti žene. U novije vreme, čak i kada se radi o invazivnom obliku, ako je tumor mali i ako njegove osobine to dozvoljavaju, primenjuju se hirurški zahvati, koji ženi čuvaju mogućnost da rađa, a istovremeno, ne ugrožavaju >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << uspeh lečenja. To je do pre samo nekoliko godina - bilo nezamislivo.
I pored toga, od raka grlića materice u Srbiji godišnje umre više od 500 žena. Ova maligna bolest nastaje kada se određene ćelije površine grlića izmene, dobiju sposobnost da izbegnu odbrambene mehanizme tela i počnu nekontrolisano da se umnožavaju. Danas se zna da je neophodan uzrok nastanka raka grlića materice infekcija Humanim papiloma virusom (HPV), koji se prenosi polnim putem.
Profesorka dr Vesna Kesić, supspecijalista onkološke ginekologije iz Instituta za ginekologiju i akušerstvo KC Srbije, ističe, u razgovoru za „Novosti“, da je HPV infekcija vrlo česta i sreće se kod oko 10-15 odsto muškaraca i žena. I do 40 odsto mladića i devojaka uzrasta od 18 do 24 godine je HPV pozitivno, dok se kasnije učestalost infekcije smanjuje, pa posle 35. godine iznosi oko tri odsto.
UTICAJ NASLEĐA
ZA sada nije dokazano da nasledni faktor ima ulogu u nastanku raka grlića materice. Međutim, iz iskustva se zna da ima žena čije su majke ili sestre imale istu bolest. Zato neće biti neobično ako nauka uskoro otkrije da se sklonost ka nastanku raka grlića može naslediti, kao što to danas znamo za rak jajnika i rak materice.
- Objašnjenje ovakve razlike u učestalosti infekcije je u činjenici da HPV infekcija, kao što lako nastaje, može lako i spontano da se izleči - kaže naša sagovornica.
- Zdrav organizam uspešno eliminiše virus u roku od dve godine. To ujedno znači i da je HPV infekcija neophodan, ali ne i dovoljan faktor rizika za nastanak raka grlića materice. Najvažniji faktori koji doprinose nastanku bolesti su slabost odbrambenog sistema, pušenje, druge polno prenosive infekcije, primena hormonske kontracepcije, loši socijalno-ekonomski uslovi i seksualne navike. Pod tim najviše podrazumevamo rano stupanje u polne odnose, veliki broj partnera, kao i veliki broj partnerovih veza, odnosno sve ono što doprinosi prenošenju HPV infekcije.
U odgovoru na pitanje gde se na skali malignih bolesti po šansama za izlečenje nalazi ova vrsta karcinoma, dr Kesić naglašava da je rak grlića na vrhu skale uspešnog lečenja. Početni oblici bolesti (takozvani mikroinvazivni karcinom) - potpuno su izlečivi.
NEDOSTATAK SIMPTOMA KARCINOM grlića u početku ne daje nikakve simptome i ukoliko žena sama nije svesna da treba redovno da ide na pregled, bolest se po pravilu dijagnostikuje kasno. Ono što je važno znati je da se u većini slučajeva rak grlića razvija veoma sporo. On nastaje kroz niz faza, koje nazivamo prekanceroze. Ove promene traju dugo, osam do deset godina, i lako se otkrivaju redovnim pregledima. Ni prekancerozne promene, a ni sam rak u početku bolesti ne daju nikakve simptome. Krvarenje, ili pojačan sekret su razlozi da se žena odmah javi ginekologu. Kada je krvarenje posledica raka grlića ili kada se pojave bolovi, bolest je obično dosta uznapredovala.
- Malo je malignih bolesti za koje može da se očekuje ovakav uspeh u lečenju. Kako se bolest razvija, mogućnosti potpunog izlečenja se smanjuju. Obično se uspeh lečenja izražava petogodišnjim preživljavanjem, a ono je kod prvog stadijuma raka, to jest onda kada se bolest nalazi samo na grliću, veće od 85 odsto. Kasnije, sa napredovanjem bolesti, preživljavanje se smanjuje na oko 70 odsto, a u jako proširenim stadijumima manje je od 40 odsto.
Naša sagovornica ističe značaj prevencije kao najvažniji i najbolji način borbe protiv bolesti. Primarna prevencija podrazumeva mere koje treba da smanje učestalost HPV infekcije, a sekundarna otkrivanje prekanceroznih stadijuma.
Metode za rano otkrivanje bolesti veoma su jednostavne i bezbolne. To su citološki pregled brisa, uzetog sa površine grlića materice i kolposkopija (pregled površine grlića, uvećane specijalnim optičkim instrumentom). Ako se ovim metodama pronađe atipičan nalaz, biopsijom, koja je takođe mala intervencija, utvrđuje se vrsta promene. Tercijerna prevencija uključuje lečenje prekanceroza, što se postiže malim intervencijama, koje ženi ostavljaju mogućnost da rađa. Lečenjem prekanceroza sprečava se nastanak raka grlića materice.
- Naše žene, nažalost, ne znaju mnogo o raku grlića materice, njegovim uzrocima, mogućnostima prevencije, niti načinima da se otkrije u ranoj fazi, kada je moguće uspešno lečenje - ističe dr Ležaić.
- Veliko ispitivanje, koje je pre nekoliko godina obavio tim Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije, pokazalo je da više od polovine ispitanih žena nije bilo na ginekološkom pregledu tokom poslednje dve i više godina.
Takođe, veliki broj žena ne zna da početni oblici bolesti uopšte ne daju nikakve simptome i da su, zato, redovni pregledi najvažniji način da se žena zaštiti.
Rak grlića materice je bolest koja se veoma lako može otkriti, jednostavnim i bezbolnim pregledima. Uprkos tome, kod skoro polovine pacijentkinja bolest se detektuje tek u uznapredovaloj fazi. Uobičajeno lečenje podrazumeva operaciju kojom se odstranjuje materica, tkiva oko nje i limfne žlezde, koje joj pripadaju.
- Uznapredovala bolest, odnosno one situacije kada se tumor proširio u tkiva oko grlića materice, suprotno proširenom verovanju da je tumor potrebno izvaditi, mnogo uspešnije i sa manje komplikacija leče se zračnom terapijom. Obično se zračenju dodaje i hemoterapija. U ovim situacijama operacija ne može mnogo da pomogne, a posle nje je opet neophodno primeniti zračenje, čime se žena izlaže dvostrukom tretmanu. Svaki od njih nosi moguće komplikacije i time još više ugrožava kvalitet života. Kada je bolest uznapredovala, lečenje je mnogo teže i njegov uspeh manje zagarantovan - zaključuje profesorka dr Vesna Kesić.
