Izvor: B92, 22.Jul.2011, 11:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Putna apoteka - sve na jednom mestu

Sezona odmora je već odavno počela, a vi jedva čekate da dođe vreme za polazak na put. Dok razmišljate o novom kupaćem kostimu ili idealnoj kombinaciji za šetnju uz morsku obalu, ne zaboravite i na one manje prijatne stvari koje su neizostavni deo svakog letovanja.

Pripremite svoju putnu apoteku. Osnovne stvari koje treba da sadrži jesu sredstvo za čišćenje rana (sredstvo za dezinfekciju ili antiseptik), sterilni kompresi, zavoji, vodootporni flasteri, makazice i pinceta. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Analgetici i antipiretici su lekovi koji istovremeno smanjuju bol i snižavaju temperaturu (to su lekovi koji u sebi sadrže: paracetamol, acetilsalicilnu kiselinu ili ibuprofen).

Ukoliko ste skloni mučnini i povraćanju tokom putovanja, na put obavezno ponesite antiemetike. Tablete se piju pola sata pre vožnje i mogu se uzeti nekoliko puta na dan. Veoma je bitno i da spakujete lekove protiv zatvora, tablete protiv dijareje, kao i prah za rehidrataciju, koji ćete rastvoriti u vodi kako biste nadoknadili elektrolite izgubljene usled proliva ili povraćanja.

Što se tiče antibiotika, njih nije preporučljivo koristiti na svoju ruku, pa zato ni nema potrebe da ih nosite sa sobom.

Ukoliko u stranoj zemlji tražite određeni lek, morate znati da njegov naziv ne mora svuda da bude isti. Potrebno je da zapamtite internacionalo (generičko) ime, ono koje stoji ispisano manjim slovima i u zagradi na svakoj kutiji. Takođe je potrebno da znate u kom vam je obliku taj lek potreban (tablete, kapsule, sirup), kao i njegovu jačinu u miligramima.

Let avionom

Priprema za putovanje i čekanje na aerodromu mogu da povećaju nervozu kod putnika. Tokom leta postoji nekoliko rizika koji se javljaju uglavnom kao rezultat kabinskog prostora. To su redukovan nivo kiseonika, dehidratacija, ograničen i uzak prostor, promene pritiska.

Razlika u nivou kiseonika je uglavnom neprimetna za zdrave putnike. Oni koji imaju problema sa srcem ili plućima mogu osetiti određene simptome. Kod osoba koje pate od angine eventualno se javljaju bolovi u grudima usled nedovoljne količine kiseonika koji stiže do srca. Asmatičari mogu osetiti otežano disanje, a osobe sa demencijom konfuziju zbog manje kiseonika u mozgu.

Promena pritiska u kabini može dovesti do bola u ušima ili sinusima. Zapušite nos, zatvorite usta i pokušajte polako da izduvavate vazduh na nos. Na ovaj način otvarate Eustahijevu tubu čime se pritisak izjednačava. Gutanje, žvakanje žvake ili zevanje takođe može biti od pomoći.

Kvalitet vazduha u avionu nije mnogo lošiji od onog napolju, međutim filteri za prečišćavanje nisu uvek efektni. To dozvoljava virusima i bakterijama da se lako šire, pa se zato lako može desiti da pokupite prehladu. Takođe, ovaj vazduh nema vlažnost, pa doprinosi dehidrataciji organizma. Sušenje usta ili nosa čini nas podložnijim infekcijama.

Putovanje avionom kada imate prehladu može dovesti do trajnog oštećenja sluha ili sinusa. Visoka temperature ili bol u sinusima su razlog da odložite put. Ako ranije osetite neke od simptoma bolesti, konsultujte se sa lekarom kako bi vam prepisao odgovarajuću terapiju na vreme.

Otečene noge, grčevi u mišićima, problemi sa varenjem i gasovi mogu biti posledica dugog sedenja. S vremena na vreme ustanite da prošetate po avionu ili se dobro istegnite. Nikako ne sedite sa prekrštenim nogama.

Džet leg (za one koji putuju na daleke detinacije)

Vaš organizam ima biološki sat koji može da se poremeti kada za kratko vreme promenite nekoliko vremenskih zona. To se može odraziti na fizičke i mentalne sposobnosti.

Kako biste izbegli džet leg, pokušajte da sinhronizujete biološki sat pre odlaska na odmor. Ukoliko putujete na istok, nekoliko dana pre puta idite ranije na spavanje, obrnuto važi za odlazak na zapad. Takođe možete slediti i neki od sledećih saveta: pijte dosta vode pre, tokom i nakon leta kako biste izbegli dehidrataciju, nemojte konzumirati alkohol i bespotrebne lekove pre leta, spavajte tokom puta.

Nesreće na putu

Rizik od saobraćajne nesreće je do 13 puta viši u zemljama u razvoju nego u Evropi. Minibusevi su najopasniji vid transporta. Oni koji ih voze obično zarađuju u odnosu na broj putnika koji prevezu, pa se zato dešava da voze brzo ili prime više putnika nego što je dozvoljeno.

U saobraćaju najviše stradaju i motociklisti, zatim biciklisti i pešaci. Automobil i avion su na petom i šestom mestu po riziku, a najbezbedniji su putnički autobus i voz.

Ukoliko putujete sopstvenim prevozom, kako biste smanjili mogućnost nezgode, raspitajte se o saobraćajnim propisima zemlje u koju putujete i pridržavajte se ograničenja. Ako vozite motor, obavezno nosite zaštitnu kacigu. Nikada nemojte voziti pod uticajem alkohola ili opijata. Kao pešak, pažljivo prelazite ulicu.

Ne krećite na put bez zdravstvenog osiguranja. Pregled lekara i prijem u bolnicu u stranoj zemlji mogu biti veoma skupi.

Dijareja

Čak 50% putnika zadesi dijareja u nekom trenutku putovanja. Ovi simptomi se ne smeju zanemarivati, jer u retkim slučajevima, ukoliko se ne leče na vreme, posledice mogu biti fatalne.

Infektivna dijareja je najčešći oblik koji se javlja usled promene vode i hrane. Dosta zavisi od destinacije putovanja, a zemlje visokog rizika su Latinska Amerika, Afrika, Bliski istok i Azija.

Češće se javlja kod dece, a razlog je nedostatak imuniteta i ranija neizloženost različitim bakterijama. Pored proliva može se javiti i mučnina ili povraćanje. Ukoliko simptomi potraju duže od 24 sata ili se javi visoka temperatura, javite se lekaru.

Najveći problem dijareje jeste dehidratacija. Tečnost koju gubite morate nadoknađivati malim gutljajima vode ili prirodnog voćnog soka. S druge strane, velike količine vode koju unesete izbaciju so iz organizma, pa se preporučuje izotonični rastvor koji se kupuje isključivo u apotekama. Ako takav nemate pri ruci, možete ga sami napraviti tako što ćete u čašu vode sipati četvrtinu kašičice soli i ¾ kašičice šećera.

Što se tiče lekova, probiotici se mogu piti radi preventive, ali i kada već dođe do problema. Higijena je pola zdravlja - uvek perite ruke pre jela i nakon korišćenja toaleta. Takođe, ih držite podalje od lica i nikako nemojte da grickate nokte. Imajte uz sebe alkoholni gel za dezinfekciju, za situacije kada nemate gde da operete ruke.

Nedovoljno kuvano ili pečeno meso, riba ili morski plodovi mogu biti uzročnici crevnih bolesti. Hrana iz izloga ili ona koja je stajala nakon spremanja takođe može izazvati stomačne probleme. Jedite samo tek pripremljenu hranu, a voće je najbolje da ljuštite.

Ukoliko pravite sendviče za plažu, strogo vodite računa o tome od čega ih pravite. lako kvarljive namirnice mogu da pretvore vaš odmor u noćnu moru. Majonez je, na primer, podložan razmnožavanju bakterije stafilokoke ukoliko duže stoji na toploti.

Nikada ne koristite vodu iz česme za piće. Možete je prokuvati, ali mora da ključa najmanje 5 minuta. Ukoliko je sipate u čiste zatvorene flaše, biće sveža 12 sati. Hranu perite samo flaširanom ili prokuvanom vodom. Isti je slučaj i sa pranjem zuba, umivanjem ili ispiranjem kontaktnih sočiva.

Ujedi insekata

Ukoliko se nakon ujeda javi otok i konstantan bol, potražite medicinsku pomoć. Neki insekti mogu preneti bakterije usled čega se javlja povišena temperature, pa se stanje leči antibioticima.

Ujedi ose ili pčele kod nekih ljudi izazivaju alergijske reakcije koje u retkim slučajevima rezultiraju anafilaktičnim šokom koji može biti fatalan. Ako se javi brzo oticanje tkiva, svrab ili osip, otežano disanje, mučnina, bol u donjem stomaku ili nizak pritisak, potrebna vam je hitna medicinska pomoć.

Bezbedni na suncu

Kada na plaži duva vetar, teško je primetiti intenzitet sunčevih zraka. Čak i dok je oblačno, zaštitite se kremom sa visokim faktorom od UV zračenja. Novi sloj nanosite na svaka 2 sata i ne zaboravite na uši, nos i usne.

U svakom slučaju, držite se podalje od sunca između 11 i 15 h.

Preterano izlaganje suncu uzrokuje prerano starenje i rak kože. Najveći rizik ne dolazi od postepenog sunčanja, već od intenzivne izloženosti koja rezultira opekotinama.

Nosite šešir i odeću koja prekriva što više. Ne zaboravite na naočare za sunce sa UV filterima. Vodite računa o dužini vremena koju provodite na suncu i uvek koristite kremu za sunčanje i to sa faktorom iznad 30, a bebe mlađe od godinu dana ne treba uopšte izlagati suncu.

Pored opekotina na koži, preterano izlaganje suncu može dovesti i do sunčanice. Zato izbegavajte spoljne aktivnosti u vreme kada je sunce najjače. Odmarajte se u hladovini i pijte dosta bezalkoholnih pića.

Osip od sunca

Iritantan crveni osip se javlja u slučaju pojačanog znojenja, kada je koža izložena suncu. Na taj način dolazi do upale koja rezultira crvenim pečatima. Osip se može sprečiti čestim tuširanjem i mazanjem umirujućim losionima.

Sigurnost u vodi

Nipošto ne ulazite u vodu pod dejstvom alkohola ili droge. Ne skačite na glavu u nepoznatoj vodi. Informišite se o meduzama, koralima, morskim zmijama, ajkulama ili otrovnim ribama.

Morske bolesti

Kupanje u rekama, jezerima ili morima može vas dovesti do rizika od brojnih bolesti, uključujući i brojne ozbiljne infekcije.

Gastroenteritis, odnosno upala gastrointestinalnog trakta koja zahvata želudac i creva, a koji za posledicu ima akutni proliv, veoma je česta pojava.

Slana voda je generalno bezbednija kada su u pitanju bakterije, ali je ipak poželjno da se istuširate nakon svakog izlaska iz vode.

Seksualno zdravlje tokom putovanja

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, svake godine se beleži 333 miliona novih slučajeva obolelih od neke od seksualno presnosivih bolesti.

Bolje sprečiti nego lečiti - izbegavajte seksualne odnose sa više partnera ili sa osobama koje su prethodno imale odnose sa mnogo partnera. Nikad ne sudite prema izgledu - većina inficiranih ljudi izgleda zdravo i nema nikakve simptome bolesti.

Uvek imajte uz sebe kondom. Ukoliko konzumirate alkohol, ne dozvolite da on utiče na vaše odluke. Pijanstvo često vodi do nebezbednog seksa.

Alkohol

Ukoliko putujete na neko veoma toplo mesto, važno je da vam organizam ne dehidrira. S obzirom na to da alkohol ima efekat dehidratacije, ako već morate da pijete, gledajte da ga mešate sa bezalkoholnim pićima.

Budite svesni razlike u alkoholnim pićima koja postoji u zavisnosti od zemlje u kojoj se nalazite. Nisu uvek u pitanju identični procenti alkohola, pa je bitno da odredite svoju granicu.

U svkom slučaju, alkohol pre sporta, izlaska na sunce ili plivanja nije dobra ideja i može imati fatalni ishod.

Lična sigurnost

Rizik od bilo kakve vrste napada varira u zavisnosti od zemlje koju posećujete. Poštujte savete vodiča ili lokalnog stanovništva o oblastima koje eventualno treba da izbegavate.

Kod sebe uvek imajte minimum potrebnog novca. Ne ističite se vrednostima - nakitom ili najsavremenijom video-opremom. Oblačite se odmereno - to se naročito odnosi na žene ukoliko posećujete zemlje u kojima drže do ovakve tradicije. Nikada se ne suprotstavljajte pljačkašu - manje štete će vam naneti ako mu jednostavno predate ono što traži.

Bolest nakon povratka

Putnici koji zadobiju virusne, bakterijske ili parazitske infekcije, u nekim situacijama mogu prve simptome osetiti tek nakon 6-8 nedelja nakon povratka. Hepatitis A, na primer, ima period inkubacije od 2 do 6 nedelja i simptomi mogu biti i neprimetni.

Nekim bolestima je potrebno i mnogo duže da se manifestuju. Malarije se javlja tek posle 6 meseci do godinu dana nakon infekcije.

Ukoliko primetite bilo kakve neuobičajene pojave i simptome nakon putovanja, veoma je važno da se javite lekaru i objasnite gde ste putovali, kako bi se na vreme preduzele neophodne mere lečenja.

Nastavak na B92...