Izvor: B92, 03.Apr.2016, 16:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Puls raste, a pritisak pada

Ako se vrednost snizi za samo 10 milimetara živinog stuba, srce radi sa manje snage, pa se zbog toga osećaju slabost i manjak energije i smanjena sposobnost u obavljanju svakodnevnih radnji, pišu "Večernje novosti".

Kolebanja atmosferskog pritiska, karakteristična za nestabilne prolećne dane, na svojoj koži osećaju i oni koji pate od hipotenzije. Kad atmosferski pritisak raste, krvni pada, ali se promene ne vide toliko na meračima koliko po simptomima. Ako je sistolni, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << odnosno gornji pritisak niži od 100 mm/hg, smatra se da pacijent ima hipotenziju.

Čim se smenjuju oblaci, kiša i sunce, a temperatura i barometarski pritisak variraju, pojačavaju se tegobe kod hopotoničara: malaksalost, manjak energije, pospanost, stalno zevanje, osećaj nedostatka kiseonika, glavobolja i vrtoglavica.

Još kada se na ovo nadovežu hormonalne promene kod žena, tokom ovulacije, a naročito pred menstruaciju, svakodnevno funkcionisanje je znatno otežano.

Profesor dr Siniša Pavlović, internista-kardiolog iz Kliničkog centra Srbije, objašnjava šta se dešava u telu kada se ionako nizak pritisak "sroza" i za samo 10 milimetara živinog stuba:

- Srce tada radi sa manje snage, pa se zbog toga osećaju slabost i manjak energije, kao i smanjena sposobnost u obavljanju svakodnevnih radnji. Da bi nadoknadilo taj nedostatak, srce počinje brže da kuca, pa puls, pri niskom pritisku raste, što često može da uzbuni pacijenta koji u tom trenutku meri pritisak.

Međutim, ovaj ubrzan rad srca nije opasan, pogotovu za one koji pate od niskog pritiska, jer se na taj način praktično štiti srce.

- Sve dok puls ne prelazi graničnu vrednost od 100 otkucaja u minutu, nema mesta za brigu. Takođe, nizak pritisak nije potencijalno opasan za srce, niti može da izazove poremećaje u radu srca. Opasno je samo ako pacijent već ima dijagnostikovane srčane probleme, pa uz to i nizak pritisak - napominje prof. Pavlović.

Lečenje je usmereno ka olakšavanju simptoma i postizanju sistolnog (gornjeg) pritiska iznad 100 mm/Hg. Medikamentna terapija koja je bila popularna pre 20 godina nije davala dugotrajne pozitivne efekte, pa se zato više i ne primenjuje.

- Hipotoničarima se propisuju higijensko-dijetetske mere koje podrazumevaju unošenje više soli u organizam. To se može postići pijenjem tečnosti, a posebno mineralne vode sa natrijumom. Obična voda samo projuri kroz bubrege, dok se natrijum iz kisele vode zadržava u organizmu i tako utiče na smanjenje tegoba kod niskog pritiska.

U tom smislu se savetuje i uzimanje supe iz kesice, soka od paradajza i od cvekle ukoliko postoji i anemija. Obavezan je doručak, i nikako ne bi trebalo da se preskaču obroci jer to usporava dotok krvi, pa se osobe sa hipotenzijom osećaju još umornijim. Nije dobro ni prejedanje jer nakon obilnog obroka pritisak pada. Najbolje je uzimati više manjih obroka, što će pomoći da pritisak ostane u ravnoteži.

Nastavak na B92...