Izvor: B92, 24.Mar.2020, 21:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Psihoterapeut za B92.net savetuje kako da izbegnete osećaj teskobe i anksioznosti tokom karantina
Strah motiviše da se sklonimo, zaštitimo i kao takav je koristan, a kakve posledice može imati kolektivna panika i kako da izbegnemo osećaj anksioznosti i šta je lek za sva ova neprijatna i snažna osećanja za B92.net govori dr Zoran Milivojević, psihoterapeut.
Kako da izbegnemo trenutke panike usled epidemije?
''Korona virus je stvarna opasnost i to ona najgora – nevidljiva, a samim tim može biti sveprisutna. U tim okolnostima strah, ali i zabrinutost >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i teskoba su sasvim prirodna osećanja. Strah nas motiviše da se sklonimo, da se zaštitimo, to jest da primenimo sve mere zaštite, od pranja ruku do izbegavanja fizičkih kontakata i zagušljivih prostora. Drugim rečima, strah je koristan jer nas motiviše na ono što smanjuje rizik. Koliko je važan strah vidimo kod onih koji se ne plaše, pa se samim tim i ne štite, koji prkose merama zaštite i propisanom ponašanju. Upravo ti ljudi su u ovim okolnostima opasni jer možda nose virus i šire ga, a da toga nisu svesni.
Kada je reč o panici, postoje ona individualna i ona kolektivna. Ljudi se uspaniče onda kada misle da će za neko kratko vreme nastati neka veoma važna negativna posledica. I zato oni pokušavaju u tom kratkom vremenu raznorazna ponašanja u nadi da će neko od njih doneti željeni rezultat. Na primer, neko ko počinje da kašlje može da se uspaniči da je dobio infekciju virusom korone i da će umreti, ili se uspaniči da se to dešava nekom drugom ko mu je važan. I tada, u panici, uradi ono što ne sme u slučaju epidemije, a to je da ode u bolnicu i time možda zarazi celo prijemno odeljenje. U tim slučajevima treba zvati pomoć telefonom i sačekati da ona dođe.
Kolektivna panika vodi do stampeda. Ona nastaje zbog nedostatka informacija i zbog sebičnosti. To je rezultat nagona krda: kada imate veliko krdo i kada životinje sa periferije krda počinju da beže, onda to rade i sve druge životinje iako nemaju informaciju šta se tačno dešava. Isto tako i ljudi, ako vide redove na benzinskim pumpama, onda misle da ti koji čekaju znaju nešto što oni sami ne znaju, tako da onda i oni stanu u red i prave rezerve. Isto je i sa toalet papirom i efektom „praznih polica“. Panika nije dobra ni za pojedinca ni za kolektiv. Često se dešavaju požari u kojima umesto da masa ljudi disciplinovano pobegne kroz vrata, pojedinci prosto začepe izlaz svojim telima, sprečavajući i sebe i one iza njih da se spasu.''
Posmatrajući ponašanje našeg društva trenutno kako izgledamo, da li nas je uhvatila panika?
''Kao i svaki put, društvo je segmentirano: jedni su veoma uplašeni, drugi srednje uplašeni, a jedan značajan broj ljudi je „neustrašiv“. Pored straha, prisutna je zabrinutost i teskoba. Razlog za teskobu je neizvesna budućnosti, i to iz dva razloga: strah od razbolevanja za sebe i druge, strah od mutacije virusa itd, i zbog negativnih ekonomskih posledica. Kako vreme prolazi kod mnogih ljudi je sve prisutniji ovaj drugi razlog. Dakle, emotivno stanje nacije je povećana uzbuđenost u smislu straha, ali panika nije vidljiva. Gledajući razvoj događaja u Italiji i Španiji, mislim da bi za nas bilo bolje da se više uplašimo.''
Kako da ne dodje do situacije ako neko kašlje da pomislimo da on ima koronavirus?
''Ukoliko neko kašlje u vašoj blizini vi i treba da pomislite da možda ima koronavirus i da se što pre udaljite od te osobe. Naravno, možda ona kašlje iz nekog drugog razloga, ali u situaciji epidemije, kada neko kašlje, ljudi prvo pomisle na koronavirus. Mnogi ljudi su zaraženi a da to ne znaju, mnogi imaju simptome nazeba, ali to ignorišu i time druge dovode u opasnost. Ja sam lično doživeo da sam se nakašljao na ulici, i žena koja mi je išla u susret me je zaobišla u širokom luku. To je njena prirodna reakcija i nije vreme da brinemo o tome kako će se neko ko kašlje osećati, kada se distanciramo od njega.''
Kada da znamo da je anksioznost "uzela maha"?
''Kada su ta osećanja preterana, osoba je stalno u pesimističkim mislima, pokušava da predvidi razne negativne scenarije kako bi se od njih zaštitila. Mnogi teško spavaju, brinu se za egzistenciju, bude se pre zore i slično. Ono što je malo poznato to je da sama teskoba, reč u kojem korenu je reč „tesno“, dovodi do zatezanja dijafragme i do plitkog disanja. To nekim ljudima deluje kao da plitko dišu zato što su zaraženi, pa se zato znake teskobe mogu pogrešno „pročitati“ kao da su oboleli.'
Ono što je lek za sva ova neprijatna i snažna osećanja jeste otvoren razgovor o njima sa bliskim ljudima. Kada se razmene misli i osećanjima, o mislima koja ih izazivaju, kada se čuje kako se drugi osećaju i šta misle, tada se ljudi smire, jer jedni druge dovode u razumnu meru.''
Kakve simptome ima paranoja, do čega nas može dovesti usled ove situacije?
''Paranoja označava bolesni strah od proganjanja, takozvanu maniju gonjenja. Ali u žargonu paranoja označava svaki precenjeni strah. Veoma uplašene osobe na sve oko njih gledaju kao na moguće prenosioce virusa, tako da koriste raznorazne mehanizme zaštite, od potpune socijalne izolacije, do neprestanog ribanja i dezinfikovanja sebe i svog prostora. Mi se tim ljudima možemo podsmevati jer se ponašaju tako da precenjuju opasnost, ali oni sigurno neće biti zaraženi. Naravno oni za postizanje tog stepena sigurnosti plaćaju veliku cenu, ali valjda oni znaju šta im je najvažnije.''
Da li dovođenje u pitanje stručnosti naših lekara može biti jedan od pokazatelja paranoje?
''Odavno su prošla vremena kada su ljudi slepo verovali svojim lekarima. Svedoci smo i da se naši ugledni lekari, koji su nesumnjivo vrhunski stručnjaci, nisu slagali oko nekih pitanja, kao na primer, da li zatvoriti škole i ako da, na koliko vremena. To nije slučaj samo kod nas, već i u celom svetu. Nekada stvari nisu egzaktne već su stvar „obrazovane procene“ (educated guess), tako da tu nastaju nedoumice. U današnje vreme, kada praktično postoji sumnja u sve i svakoga, pa i u namere Svetske zdravstvene organizacije, teško je govoriti o paranoji kada je u pitanju epidemija oko koje nam mnogo toga nije jasno.''
Šta savetuje ljudima da rade u slobodno vreme ?
''Prvenstveno da se odmore, da se posvete sebi, susretu sa sobom, jer je mnogima to ono što im je nedostajalo. Zatim da se posvete ljudima koje vole, partneru, porodici i deci. Zatim dolaze sve one stvari koji su želeli da rade, ali nisu imali vremena. A šta je to, to najbolje zna svako za sebe.''
Razgovarala: Sanja Ćulibrk
