Izvor: N1 televizija, 01.Jun.2016, 12:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Psihoterapeut: Kockanje najteža zavisnost, kockari sve mlađi
Američki psihijatri utvrdili su da patološki kockari zavise od adrenalina koje se luči prilikom kockanja. Gošća Novog dana, psihoterapeutkinja Jelena Manojlović, ističe da je kockanje najteža zavisnost i najteže se leči jer je je potpuno nehemijska, pa ne postoji blokator kao lek.
"Lečenje kockanja bazira se na psihološkim mehanizmima odbrane koje osoba mora da nauči u procesu odvikavanja i učienju drugog vida ponašanja koji će da zameni kocku kao psihološku zavisnost", >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << objasnila je psihološkinja iz SOS centra.
Manojlović ističe da je tanka granica između rekreativnog i patološkog kockanja, a da u poslednje četiri godine na lečenje dolaze sve mlađe i mlađe osobe. Psihoterapeutkinja navodi primer dečaka koji je sa 12 godina iz kuće ukrao 5.000 dinara kako bi ih uložio u kocku, što je pokazatelj da je osnovac već postao patološki kockar.
Da im je dete u problemu, to jest da je postalo zavisnik od kocke, roditelji mogu da primete po popuštanju u školi, trošenju celog džeparca na kladionicu, nestanku novca i dragocenosti iz kuće, kao i po novim stvarima koje dete donosi u kuću, a nisu kupljene od novca koji daju roditelji.
Gošća Novog dana napominje da je veliki problem to što je kockanje društveno prihvatljivo, a kladionice se nalaze "na svakih 200 metara", od kojih većina ne poštuje zakonsku obavezu zabrane kockanja maloletnicima. Srbija je druga na Balkanu po broju kockarnica po glavi stanovnika, a neslano prvo mesto u ovoj kategoriji drži Bosna i Hercegovina.
Iz zatvora pravo na rulet
Manojlović kaže da je kockanje gora bolest od drugih jer je lečenje naporno, intenzivno i uporno, a da bi se sa njim počelo potrebno je da je kockar spreman da sarađuje.
"Javljaju se roditelji i porodica, retko kad kockar, jedan od 100. I to obično ako su noć pre toga izgubili ogroman novac i shvataju da su u problemu, ali nikada se ne pojave na terapiji", kaže Manojlović i dodaje da kockari tek tokom terapije uviđaju svoje probleme i priznaju da su zavisnici.
Lečenje zavisnosti ove vrste sprovodi se hospitalizacijom, određenim vidom psihoterapije koja najviše odgovara pojedinačnoj osobi, kao i lekovima koji su samo propratni tokom terapije. Lečenje traje minimalno šest meseci, a obično godinu do dve dana.
Objašnjava da su recidivi očekivani u prvih mesec dana, ali da su kockari povratnici retki jer se biraju osobe sa kojima će se raditi i koje će se lečiti. Kako kaže, odbijaju se oni koji nisu spremni za lečenje i koji reše da na terapiju dolaze da bi umirili roditelje i tako ih privoleli da im otplate dugove.
Ona ponavlja da je ovo najteži oblik zavisnosti i da se najteže leči, a to ilustruje primerom čoveka koji je posle više od dve godine provedne u zatvoru po puštanju na slobodu prvo otišao na rulet, umesto kući i porodici.
Izvor: N1
