Izvor: B92, 26.Dec.2019, 19:59   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Prva transplantacija ljudske glave do 2030. godine

Bivši neurohirurg NHS-a tvrdi da bi prva transplantacija ljudske glave mogla da se dogodi u narednih 10 godina i da on zna kako ovaj podvig može da se izvede.

Brus Metju, bivši načelnik neurohirurgije u bolnici pri Univerzitetu Hal, radio je na naučno-fantastičnom romanu sa osnivačem Instituta za futurologiju Majklom Lijem kada je shvatio potencijalni ključ uspeha spomenute operacije. On veruje da hirurzi ne bi presađivali samo čovekovu glavu, već bi morali da presade >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i celu kičmenu moždinu u drugo telo.

Do sada se nekoliko naučnika, koji su pokušali da izvrše transplantaciju glave, uglavnom fokusiralo na metode koje razaraju kičmenu moždinu, ideju koju gospodin Metju, koji je obavio više od 10.000 operacija, opisuje kao “krajnje smešnu”.

Ali ovaj hirurg tvrdi da napredak u neurohirurgiji, robotizaciji i transplantaciji matičnih ćelija znači da bi bilo moguće ponovno pričvrstiti čitavu kičmenu moždinu sa pripadajućom glavom na drugo telo. Predviđa da bi se to moglo dogoditi i pre 2030. godine.

“U početku nam je namera bila da ‘brainstormiramo’ i pričamo o toj ideji koja se na prvu loptu činila prilično blesavom, ali tada sam shvatila da zapravo nije. Ako presadite mozak i držite mozak i kičmenu moždinu zajedno, to zapravo nije nemoguće. Kičmena moždina je najdublje što se može zamisliti. Mozak morate držati spojenim sa kičmenom moždinom. Pomisao na to da se to radi drugačije, je krajnje smešna. Trenutno možete spojiti jedan ili dva nerva, ali zahvaljujući robotici i veštačkoj inteligenciji uskoro ćemo moći to da uradimo sa 200 živaca. Očigledno je vrlo teško izvaditi kičmenu moždinu bez oštećenja, trebaće nam niz usavršavanja, ali verujem da će to biti izvodljivo u narednih 10 godiana”, rekao je Metju.

Kome bi takva operacija mogla da pomogne?

Iako ova metoda ne bi bila od pomoći onima koji imaju povrede kičme, mogla bi da pomogne onim osobama sa degenerativnim mišićnim bolestima.

Metju je rekao da još uvek postoje sumnje oko toga koliko bi transplantirani delovi mogli da se integrišu sa toliko DNK druge osobe i da bi možda trebalo preneti i bakterije iz creva. On veruje da bi se transplantacijom matičnih ćelija mogla sprečiti eventualna odbacivanja tkiva.

Nastavak na B92...