Izvor: Politika, 19.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prva borbena linija zdravlja
Statini su najmoćniji lekovi za snižavanje masnoća u krvi
Velike epidemiološke studije učvrstile su postojeća saznanja o štetnosti povišenih vrednosti holesterola u krvi i smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti kao posledicu uznapredovale ateroskleroze. Tako hiperholesterolemija ne samo da je jedan od glavnih faktora kardiovaskularnih rizika, već doprinosi da se i ostali faktori za nastanak ateroskleroze (povišeni krvni pritisak, pušenje, šećerna bolest, fizička >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << neaktivnost) ispolje u punoj snazi. O statinima, kao leku izbora u borbi protiv masnoća, razgovaramo sa dr Predragom Ivanovićem, specijalistom interne medicine sa Odseka za kliničku kardiologiju, bolesti srčanog mišića perikarda i srčanu insuficijenciju KCS.
– Holesterol je najzastupljeniji sterol u ljudskom organizmu i neophodan je za njegovu pravilnu funkciju. Nezamenljiv je sastojak svake ćelijske membrane, učestvuje u stvaranju žučne kiseline (koja pomaže u razgradnji masti), važan je za metabolizam vitamina A, E, K, De, funkcionisanje nervnog sistema... Oko dve trećine holesterola (900 mg) stvara se u organizmu, a jedna trećina dnevnih potreba (300 mg) unosi se hranom. Nerastvorljiv je u vodi, a kada se veže za proteine u krvi uz stvaranje lipoproteina omogućeno mu je kretanje putem krvi. LDL čestice (lipoproteini male gustine, loš holesterol) glavni su prenosioci holesterola od jetre ka perifernim tkivima i sklone su nekim procesima koji ih čine veoma aterogenim. HDL (lipoproteini velike gustine) jesu čestice koje prenose holesterol ka jetri, gde se nakon konverzije preko žuči izbacuje iz organizma, zbog čega se naziva „dobar ili koristan holesterol". HDL takođe štiti LDL čestice od oksidacije te se smatra zaštitnim lipoproteinom – objašnjava značaj holesterola dr Ivanović.
Dragoceni lekovi
Prema najnovijim preporukama Evropskog udruženja kardiologa, poželjna vrednost ukupnog holesterola u krvi treba da je do 5mmol/L, a LDL holesterola do 3mmol/L. Kada su u pitanju bolesnici sa uznapredovalom aterosklerozom (sa koronarnom i bolešću perifernih arterija, arterija oka, bubrega i mozga i šećernom bolešću) kriterijumi su stroži pa je potrebno održavati ukupni holesterol do 4.5mmol/L, a LDL holesterol do 2.5mmol/L.
Šta se dešava kada nisu uspostavljene željene vrednosti masnoća u krvi, pitamo našeg sagovornika.
– Klinička istraživanja su pokazala da se primenom lekova može pouzdano snižavati koncentracija ukupnog i LDL holesterola, a zatim i da to prati smanjivanje rizika od ishemijske bolesti srca ili smanjivanje krajnjih ishoda bolesti: akutnog infarkta miokarda, naprasne srčane smrti, kardiovaskularnog i ukupnog mortaliteta.
Statini su najmoćniji lekovi za snižavanje masnoća u krvi. Prvi statin izolovan je 1975, ali je naročita primena ovih lekova započela tek posle 1994, kada je 4S studija na velikom broju bolesnika sa visokim kardiovaskularnim rizikom (sekundarna prevencija) pokazala da simvastatin smanjuje mortalitet do 42 odsto tokom primene u trajanju od dve do šest godina.
Redovne kontrole
Među lekovima statini danas predstavljaju prvu liniju borbe u snižavanju LDL (lošeg) holesterola. Naš sagovornik upozorava da je pre započinjanja terapije statinima potrebno obaviti kontrolu enzima transaminaza (ALT i AST), da ih treba kontrolisati svaka tri meseca od početka lečenja tokom prve godine upotrebe leka, ali i da ako nivo transaminaza poraste za više od tri puta u odnosu na normalne vrednosti terapiju treba prekinuti.
Statini imaju nekoliko vrlo važnih interakcija s drugim lekovima i supstancama (eritromicin, klaritromicin, diltiazem, verapamil, grejpfrut u obliku voća i soka) pa je obavezna konsultacija lekara u slučaju da se neka od ovih supstanca upotrebljava.
Statini spadaju u lekove koji ispoljavaju malo nuspojava. Dr Predrag Ivanović ipak skreće pažnju na jedinu ozbiljnu nuspojavu, srećom izuzetno retku – oboljenje mišića (miopatija, odnosno miozitis) koje se ispoljava bolom i slabošću mišića i višestrukim povećanjem vrednosti analize kreatin-kinaze u krvi.
Od trenutka nastanka do danas statini su zahvaljujući svojim izuzetno korisnim efektima postali nezamenljivi pa su najprodavaniji lekovi u svetu. Ako ste prinuđeni da pijete neki statin, budite uvereni da je to lek koji je u prvoj borbenoj liniji za vaš zdraviji i kvalitetniji život.
-----------------------------------------------------------
Smanjuju pojavu infarkta
Tokom vremena mnogobrojna klinička ispitivanja sa statinima pokazala su da su ovo izuzetno dragoceni lekovi koji smanjuju kardiovaskularni mortalitet do 25 odsto u primarnoj, do 30 odsto u sekundarnoj prevenciji (bolesnici sa jasnim kliničkim manifestacijama uznapredovale ateroskleroze), kao i da smanjuju pojavu infarkta miokarda i šloga oko 35 procenata.
Dušica Pavićević
[objavljeno: 20/01/2008]
.jpg)
