Izvor: B92, 24.Jun.2013, 14:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Proteza za mozak" koja vraća sećanja
U filmu “Večni sjaj blistavog uma” (Eternal Sunshine of the Spotless Mind) likovi se podvrgavaju proceduri brisanja sećanja. Međutim, šta bi bilo kada bi nam nauka omogućila da vratimo sećanja?
Jedan neurolog tvrdi da je upravo na tom tragu.
Teodor Berger sa Univerziteta u Južnoj Kaliforniji razvija protezu za vraćanje sećanja, tako što menja neurone u hipokampusu.
Berger kaže da njegov uređaj funkcioniše na pacovima i majmunima, ali još nije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << testiran na ljudima.
Hipokampus, struktura smeštena duboko u mozgu, pretvara kratkoročna sećanja u dugoročna. Epilepsija i druga neurološka oboljenja mogu oštetiti hipokampus i sprečiti da osoba stiče nova sećanja.
Berger i njegove kolege mogu da zamene delove oštećenog hipokampusa, pa čak i poboljšati potpuno zdrav taj deo mozga.
Mali čip sa elektrodama usađuje se u hipokampus i snima signale koji predstavljaju kratkoročno sećanje. On se zatim šalje u računar koji ih matematički transformiše u dugoročno sećanje i šalje nazad u mozak.
Svrha uređaja nije identifikacija pojedinačnih sećanja, nego bolje razumevanje procesa pretvaranja kratkoročnih u dugoročne uspomene.
“To je kao učenje pravila prevođenja”, kaže Berger dodajući da su sećanja kao reči, a matematička transformacija kao prevodilac.
Uređaj je testiran na pacovima koji su trenirani da obave jednostavan memorijski test.
Svaki pacov (sa protezom) smešten je u komoru sa dve poluge. Prvo im je predstavljena jedna poluga u pacovi su je pritiskali.
Posle kratkog perioda čekanja, poluge bi se pojavile sa obe strane. Uspešno izvođenje zadatka zahtevalo je da pacov zapamti koju je polugu pritisnuo prvog puta, a nagrada je bila voda za piće.
Kako bi testirali protezu za memoriju, istraživači su ubrizgavali lek koji poboljšava prirodnu memoriju i testirali kako životinje reaguju na eksperiment. Ispostavilo se da su pokazivali bolje rezultate.
Međutim, posle ugradnje implanta, zadatke su uspešno izvršavali, čak i ako nisu dobijali lek.
Slično se pokazalo i u toku testiranja na majmunima. U toku je i eksperiment nad ljudima koji boluju od epilepsije, ali podaci o njemu još nisu objavljeni.
Berger i njegov tim se nadaju da će poteza poboljšati ili konzervirati čovekova sećanja. Ipak, etičnost ugradnje takvog implanta je i dalje pod znakom pitanja.
Naime, ako ljudi mogu da kontrolišu sećanja, mogu li i da ih promene?
Da li ćemo u budućnosti moći da dekodiramo memoriju i koristimo je kao dokaz u sudnici? Da li bi ljudi mogli da brišu sećanja (kao u filmu) i menjaju ih sasvim novim?
Na ta pitanja tek treba da dobijemo odgovore.
