Izvor: B92, 29.Mar.2011, 05:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Proteini uzrokuju pojavu autizma?
Naučnici su pokazali kako samo jedan protein može sprečiti autistični poremećaj ukoliko se zaustavi komunikacija između ćelija mozga.
Tim sa Univerziteta Djuk u Severnoj Karolini stvorili su autistučnog miša mutacijom gena koji kontrolišu proizvodnju proteina, šank3. Životinje su stvarale probleme u okruženju, takođe, postupci su im se ponavljali. Ovo su sve klasični znaci autizma.
Studija koja je je objavljena u „Prirodi" dala je nadu da će se pojaviti >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << prvi efikasan tretman lekovima. Autizam je poremećaj, koji je veoma promenljiv, odražava se na sposobnost dece i odraslih da komuniciraju i ulaze u socijalnu interakciju.
Iako je otkriveno na stotine gena koji uslovljavaju pojavu autizma, do sada nije utvrđeno koja je to genetička kombinacija, biohemija ili uticaj iz okruženja koji dovodi do autizma. Svaki pacijent bima samo jednu od ovih mutacija, što otežava da se ovaj poremećaj leči lekovima.
Šank3 je pronađen u sinapsi, mestu koje povezuje ćelije mozga, odnosno neurone, te im omogućava komunikaciju. Istraživači su stvorili miševe koji imaju mutirani oblik proteina Šank3. Otkrili su da ove životinje izbegavaju socijalnu interakciju sa drugim miševima. Prilikom istraživanja mozga ovih životinja otkriveno je da postoje greške u sinapsama koje povezuju dva različita dela mozga, korteks i striatum.
Zdrava veza između ova dva dela mozga je ključ u regulaciji socijalnog ponašanja i socijalne interakcije. „Naša studija je pokazala da mutacija miševa uz pomoć proteina Šank3 vodi ka pogrešnoj interakciji između neurona. Ovo otkriće nam je omogućilo da shvatimo kako dolazi do poremećaja u ponašanju, što vodi ka novoj strategiji kada je u pitanju lečenje" , objasnio je dr Guoping Feng.
Vlada mišljenje da je veoma mali procenat ljudi sa autizmom koji imaju mutaciju ovog proteina, međutim, dr Feng veruje da mnogo veći broj onih čije je autistično ponašanje povezano sa poremećajem proteina koji kontrolišu funkcionisanje sinapse.
Ako se ovo pokaže kao istinito, biće moguće razviti lečenje kojim bi se obnovile funkcije sinapse, bez obzira na to koji je protein doveo do poremećaja.
„Istraživanje na životinjama može da nam pomogne da razumemo ulogu genetike i njen uticaj na naše ponašanje. Ipak, to je samo mali deo kada je u pitanju potreba da se razume autizam. Ljudski mozak je složeniji nego kada su u pitanju drugi sisari. Zato se i veruje da je pojava autizma uzrokovana različitim faktorima" , objasnio je Karol Povej, direktor Nacionalnog centra za autizam.
