Izvor: B92, 06.Jan.2012, 15:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Promeniti Zakon o transplantaciji
Sistem transplantacije u Srbiji mora da se razvija i postane efikasniji, tvrde lekari. A da bi se povećao broj donora, nužno je menjati postojeći zakon.
Hirurg Dušan Šćepanović već pet godina živi sa transplantiranim srcem. Transplantacija je bila jedini spas kada je oboleo od srčane slabosti.
"Srčana slabost je kao da imate rak sa metastazama. Zašto? Zato što u roku 5 godina umire 85 posto bolesnika od dijagnoze srčane slabosti. Ti pacijenti jedno vreme >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << mogu da se drže na lekovima. Posle toga mora da se uradi invazivna intervencija. Te dve intervencije su ili transplantacija ili veštačko srce."kaže za B92 Dušan Šćepanović, lekar i pacijent sa transplantiranim srcem.
Novo srce dobio je u Gracu, gde je transplantaciju uspešno izveo hirurg Andre Vasler. Troškovi lečenja iznosili su 117.000 evra i profesor Šćepanović je morao sam da obezbedi novac, prodajom porodične kuće, jer je u Srbiji tretiran kao beznadežan slučaj. Za dobrobit obolelih u Srbiji sistem transplantacije mora da se razvija, ali i da se usvoji novi zakon koji bi omogućio veći broj donora.
"Zakon mora odmah da se menja. Ovakav kakav postoji i koji je donet 2009. godine uopšte nije trebalo da se donosi. Treba da bude Zakon koji se zasniva na tzv. pretpostavljenoj saglasnosti kao što je u Hrvatskoj, Sloveniji i Austriji. Ne treba da idemo dalje. Prema izveštaju naše uprave za biomedicinu mi smo do oktobra imali 41 donora a Hrvatska preko 150 koja je duplo manja od nas." dodaje dr Šćepanović.
Poslednja transplantacija srca u Srbiji je urađena na Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje pre 12 godina. Da bi se sistem transplantacije razvijao, neophodno je slati na edukaciju ne samo hirurge, već čitave timove stručnjaka. Srbiji je neophodan i mnogo veći broj edukovanih koordinatora u bolnicama. Nužno je i poboljšati uslove rada i obezbediti što veći broj donora.
"Naš sistem je baziran na zakonu o takozvanoj pretpostavljenoj saglasnosti. U Austriji je svako donor organa ukoliko se za života pismeno nije izjasnio da to neće da bude. Transplantacija je jako važna metoda lečenja, neophodna da bi mnogi životi bili spaseni. Austrija je i deo Eurotransplant sistema u koji su ušle Slovenija i Hrvatska. Sarađujemo na razmeni organa sa svim članicama, što pruža veću sigurnost našim pacijentima. Hrvatska je napravila veliki napredak i mislim da je dobar primer." objašnjava Andre Vasler, hirurg iz Graca u Austriji.
Lekari tvrde da Zakon u Srbiji ne predviđa ni razmenu organa, što je suprotno osnovnoj ideji Eurotransplanta.
Presađivanje organa predstavlja jedini spas za bolesnike kod kojih su teško oboleli ili nepovratno otkazali pojedini organi. Zato je za pacijente u Srbiji jako važno da Srbija postane što pre član Eurotransplant sistema.
