Izvor: B92, 08.Maj.2011, 12:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Previše se plašimo i brinemo
Među građanima Srbije poslednjih godina sve prisutniji stres i bojazan za sopstvenu egzistenciju. Strah za zdravlje, radno mesto i za budućnost nacije.
Srbi se sve više - plaše! Gotovo sva istraživanja pokazuju da iz godine u godinu raste procenat žitelja Srbije koji strahuju za sopstvenu egzistenciju, zdravlje, radno mesto, ali i za budućnost nacije. Stručnjaci objašnjavaju da je to logična posledica situacije u kojoj živimo - beskrajne tranzicije, divljeg kapitalizma >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i nebrige države.
Poslednje ispitivanje javnog mnjenja na ovu temu, koje je na teritoriji Vojvodine sprovela agencija „Sken", pokazalo je da se bolesti i nemogućnosti lečenja boji čak 89.2 procenta stanovnika severne pokrajine. Tek nešto manje je onih koji se boje pada životnog standarda, korupcije, propasti privrede i otpuštanja radnika.
Čak 38.7 odsto ljudi plaši se vlasti, a više od trećine građanskog rata i nove NATO intervencije. Da ni u ostatku Srbije situacija nije značajno drugačija pokazuje prošle godine objavljeno istraživanje „Medijum Galupa". Pokazalo se da su svi strahovi krajem 2009. godine bili prisutniji nego pola decenije ranije.
U vrhu je ponovo bojazan od daljeg širenja siromaštva i socijalnih razlika, sa čak 77 odsto građana koji dele taj strah. Na drugom mestu je gubitak posla sa 69 odsto, a na trećem, sa čak 62 odsto - nestanak naroda. Kriminalnog napada boji se nešto više od polovine broja ispitanika.
Psihoterapeut dr Zoran Milivojević uveren je da su ova istraživanja pokazatelj mentalnog zdravlja nacije, jer su strahovi na koje ukazuju, pre svega - realni. - Normalno je i korisno da se plašite stvari koje vas ugrožavaju - obajšnjava Milivojević.
- Strah nas, za razliku od užasa koji nas parališe, pokreće i tera da se zaštitimo. Bez obzira na to što smo uplašeni, mi smo, preživljavajući devedesete, razvili sposobnost da se snađemo i u najgorim uslovima. Stalno preživljavanje razvilo je solidarnost. I stalan porast strahova, prema rečima našeg sagovornika, očekivan je kada se društvo nalazi u ovakvom stanju.
Jedan aspekt je tranzicija koja nikako da se završi, a drugi kapitalizam koji je po sebi društvo straha. - Glavni pokretač u kapitalizmu je strah - naglašava Milivojević. - Bojeći se otkaza trudimo se da budemo što bolji na poslu, ostajemo prekovremeno i radimo sve što je potrebno da bismo zadržali radno mesto.
Socijalističko društo može da se uporedi sa majkom koja bezgranično voli svoji decu. Daje im pravo na besplatno školovanje, zdravstvo, siguran posao, pa čak i stan. Ali, baš zato što velikodušno deli, majka je siromašna. Kapitalizam je, iako kod nas to nije slučaj, bogat, ali iz svakoga izvlači maksimum.
