Izvor: S media, 25.Mar.2011, 20:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prevare molekularnog kulinarstva
Jerg Ciprik je jedan od najpoznatijih gastronomskih kritičara u Nemačkoj, a u svojoj novoj knjizi "U vražjoj kuhinji" se obračunava sa "visokom kujnom", posebno s takozvanim molekularnim kulinarstvom.
Enzimi kojima su slepljeni komadići mesa, podvaljivanje jeftinih pod skupe sorte riba, lažni tartufi iz Kine...
Popis grehova koje ovaj dugogodišnji novinar nedeljnika "Štern-a" (Stern) pripisuje vrhunskim gastronomima je poprilično dugačak.
U "U vražjoj >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << kuhinji" on se baš okomio na molekularnu kuhinju koja je kao malo koji trend u istoriji kulinarstva, preplavila svetske restorane. Pri tom i poznati kuvari, poput rodonačelnika molekularne kuhinje i možda najboljeg kuvara na svetu Ferana Adrijea, u borbi za tržište posežu za sumnjivim metodama.
"Uzmimo na primer Adrijeov proizvod 'Power Pulver' koji je vrlo popularan među kuvarima koji se bave molekularnom kuhinjom. Ovaj proizvod sadrži stvari koje mogu biti štetne po zdravlje", rekao je Ciprik za dnevnik "Velt" (Welt).
Po njemu sastojci Adrijeovih jela "zvuče kao katalog prehrambene industrije". Ali ne samo pomodna molekularna kuhinja nego i klasične grane su sve zagađenije industrijskim sastojcima i pojačivačima ukusa. Ciprik smatra da je nemačka gastronomija najpodložnija uticaju industrije.
"Najgore je od svega što se o ovakvim pojavama uopšte više ne piše. Zato i ne čudi kad jedan stručni časopis piše hvalospeve pojačivaču ukusa glutamatu, koji zvuči kao da ga je naručio najveći svetski proizvođač ovog dodatka", kaže on.
"Nepodnošljiv trend trivijalnih kuvarskih formata"
Dobrog poznavaoca nemačke i evropske gastronomske scene najviše iritira sve očiglednija povezanost medijski sveprisutnih kuvara i prehrambene industrije.
"Neki od najpoznatijih nemačkih kuvara na televiziji propagiraju kvalitetne sastojke i zdravu hranu, a istovremeno reklamiraju industrijski proizvedenu hranu", primećuje Ciprik. I u svojim restoranima su kuvari počeli primenjivati sastojke koji su donedavna još bili nezamislivi u vrhunskoj kuhinji poput emulgatora, veštačkih ukusa ili industrijski prerađenih masnoća.
Ciprik primećuje da se o nemačkim kuvarima ne priča izvan granica zemlje, i to s razlogom: "Nemačka ima nesumnjivo dobrih kuvara, ali oni se brinu o svojim restoranima i o svojim gostima i nisu zvezde televizijskih ekrana".
On ukazuje na "nepodnošljivi trend trivijalnih kuvarskih formata" koji su preplavili kako privatne tako i javne televizije u Evropi, pa i u Nemačkoj.
"Dok su dobri kuvari nekada pre svega bili dobri preduzetnici, danas su kuvari pre svega medijski profesionalci. Kuvarsko umeće pada u drugi plan", zaključuje Ciprik.
On svoj pesimistički pogled na današnju vrhunsku gastronomiju završava konstatacijom da se više isplati kuvati sam kod kuće nego davati basnoslovne sume u izvikanim restoranima.
.jpg)
