Izvor: B92, 10.Jun.2020, 11:26
Prepoznajte simptome srčanog udara: Dr Topić za B92.net objašnjava detalje i faktore rizika
U Srbiji oko 10.000 ljudi godišnje doživi infarkt. Akutni infarkt miokarda karakteriše velika smrtnost. Umire oko 30 odsto bolesnika, a od tog procenta više od polovine umre pre nego što stigne u bolnicu.
Tokom aktuelne epidemije koronavirusa odeljenje kardiologije i invazivne dijagnostike i terapije IKVBD zbrinjavalo je infarkte sa cele teritorije Beograda i okoline. ‘’Adekvatnom organizacijom i raspodelom rada pružili smo pomoć najugroženijim pacijentima", kaže za >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << B92.net dr Dragan Topić sa Instituta za kardiovaskularne bolesti ‘’Dedinje“ i dodaje da sa nestrpljenjem očekuju povratak regularnim uslovima rada: ''Moja sreća je da radim u kolektivu koji pod jednim krovom ima zaokruženu kardiovaskularnu terapiju. Naš svakodnevni težak posao na odeljenju, angio i operacionim salama je gašenje požara, dok rad na edukaciji i podizanju svesti naših građana o rizicima ishemijske bolesti srca predstavlja pravi put ka smanjenju stope smrtnosti.''
Srbija je, prema podacima, na trećem mestu po smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti. Čemu se, najčešće, pripisuju takvi rezultati?
''Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrti i invaliditeta u svetu. Negativni trend Srbije je odavno poznat. Svako od nas može da nabroji nekoliko faktora koji su odgovorni i doprinose sadašnjim rezultatima, shodno medijskoj zastupljenosti ovog pitanja. Rešavanje problema nas dovodi do dva dobro nam poznata pojma: forma i sadržaj. Forma predstavlja dokumente nacionalne strategije, vodiče dobre kliničke prakse i kampanje, dok sadržaj predstavlja teži deo posla i podrazumeva implementaciju preporuka u svakodnevnoj kliničkoj praksi lekara, a samim tim i ogledalo naše sadašnje situacije.''
Ishemijska bolest srca jedna je od najčešćih bolesti na našim prostorima. Usled čega ona nastaje?
''Ishemijska bolest srca nastaje kao posledica ateroskleroze koja se razvija godinama bez simptoma i dovodi do sužavanja i zadebljavanja arterija zbog nakupina masnog materijala, holesterola na zidovima krvnog suda koje nazivamo plak. Pucanje plaka može dovesti do srčanog udara.''
U njenom samom početku na koji način se simptomi javljaju?
''Početak ima tri scenarija. Prvi je najčešći i ovde dolazi do postepenog javljanja simptoma pri umerenoj do većoj fizičkoj aktivnosti čija učestalost i trajanje mogu biti različiti i u jednom trenutku prelaze u svoj nestabilni oblik. Drugi scenario predstavlja spektar akutnih koronarnih sindroma koji obuhvataju nestabilnu anginu pektoris i infarkt srčanog mišića. Tegobe se javljaju pri manjoj fizičkoj aktivnosti, potom u mirovanju, češće su i duže traju i predstavljaju svojevrsni alarm za odlazak lekaru. Infarkt srčanog mišića karakteriše produžen jak bol u grudima koji neizostavno zahteva hitnu medicinsku pomoć. Najteži početak, a ujedno i ishod je naprasna srčana smrt kao posledica maligne aritmije srca koja prekida dotok krvi u sve vitalne organe.''
Ko je u riziku da oboli od koronarne bolesti srca?
''Ako imate neki od faktora rizika, to ne znači nužno da ćete razviti kardiovaskularnu bolest. Ukoliko je prisutno više faktora rizika, veće su šanse da ćete oboleti ako ne preduzmete potrebne mere za menjanje vaših faktora rizika i ne radite na tome da sprečite da ugroze zdravlje vašeg srca. Promenljivi faktori rizika su: fizička neaktivnost, pušenje, nezdrava ishrana, povišen nivo holesterola u krvi, povišen krvni pritisak, gojaznost. Nepromenljivi faktori rizika su: postojanje ishemijske bolesti srca u porodici, šećerna bolest, starosna dob, pol i socioekonomski status. Najjači pojedinačni faktor rizika je naprasna smrt roditelja između 40. i 50. godine života.''
Da li postoje preventivne metode koje nas mogu zaštititi od statistike koja pokazuje da je infarkt najčešći uzrok smrti kod osoba starijih od 45 godina, a kod muškaraca nakon 35. godine starosti?
''Budite aktivni i zdravije se hranite. Održavajte primerenu telesnu težinu. Prestanite pušiti i zaštitite se od duvanskog dima. Regularnim posetama lekaru procenite svoj rizik i prepoznajte znakove upozorenja. Redovno uzimajte propisane lekove i pratite napredak.''
Piše: Sanja Ćulibrk
.jpg)
