Izvor: S media, 21.Jun.2010, 14:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prehrambene navike koje kvare raspoloženje
Sve je ok na površini, ali se ne možete rešiti unutrašnje nervoze.Loše raspoloženje povezano je s hranom koju unosite.
Naše telo i mozak trebaju redovan unos hranljivih namirnica koje nam pomažu u obavljanju dnevnih aktivnosti. Ako ne unosimo takvu hranu, nastaje nervoza i loše raspoloženje.
Razmislite o svojim prehrambenim navikama. Osećate li se posebno loše nakon određenih obroka ili u određeno vreme dana? Evo nekih od najčešćih prehrambenih navika >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << koje uzrokuju loše raspoloženje:
Jedete previše ugljenih hidrata
Ugljeni hidrati imaju smirujući efekat na nas jer utiču na nivo serotonina, hemikaliju u mozgu koja reguliše raspoloženje, apetit, osetljivost na bol i navike spavanja. No, previše "dobrih stvari" može biti i loš odabir, pogotovo kada se radi o prerađenim ugljenim hidratima. Ponekad ih stvarno može biti teško prestati jesti, jednom kada ih probate. Rezultat? Neopisiv umor nakon pojedene cele kesice čipsa.
Ne jedete dovoljno ugljenih hidrata
Ovo važi i obrnuto. Osobe koje su ograničile unos ugljenih hidrata u organizam, npr. sledbenici Atkinsonove dijete, nemaju dovoljno serotonina u organizmu koji bi podigao raspoloženje. Jedenje i insistiranje na proteinima kada vam zaista treba testenina može dovesti do iritacije i nervoze.
Previše se oslanjate na kofein
Doza energije koju dobijete od vaše jutarnje kafe može uticati na poslepodnevno raspoloženje i dovesti do tenzija i razdražljivosti.
Škrtarite na namirnicama koje popravljaju raspoloženje
Studije potvrđuju kako jedenje previše hrane koja sadrži folate može ukloniti depresivna raspoloženja. Birajte zeleno lisnato povrće, mahunarke, žitarice i hleb obogaćen folnom kiselinom te pijte sok od narandže. Mineral selen takođe je važan za mentalno zdravlje, a nalazi se u luku, ribi, školjkama, celovitim žitaricama, semenkama suncokreta i brazilskim oraščićima.
Preskačete obroke
Ovo je čest uzrok drastičnog pada nivoa šećera u krvi koji vas može oslabiti, isto kao i vašu sposobnost koncentracije. Stručnjaci savetuju da obroke i međuobroke rasporedite na svaka tri do četiri sata kako bi vaš organizam funkcionisao normalno ceo dan.
Izvor: Ordinacija.hr
