Izvor: B92, 26.Nov.2020, 11:45

Prehlađeni majmun, poštar i paket prethodili nastanku Oksfordove vakcine

Prehlađeni majmun, poštar i paket prethodili nastanku Oksfordove vakcine

Posao koji traje deset godina završen je za 10 meseci - to je kratka priča Oksfordove vakcine protiv koronavirusa.

Ali kako možemo da budemo sigurni u efikasnost medicinskog proizvoda koji je nastao tako brzo? BBC donosi odgovore na ključna pitanja.

Reč je o kombinaciji sreće i naučnog znanja, a Oksfordova priča ima temelje u epidemiji ebole i curenju nosa kod šimpanzi.

Podsetimo, u ponedeljak je potvrđeno da je Oksfordova vakcina, kreirana u saradnji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << s kompanijom Astra Zeneka, 70 odsto efikasna, a ona raste i do 90 odsto u zavisnosti od broja doza.

Oksfordova vakcina, za razliku od Fajzerove i Biontekove, ne zahteva ekstremno niske temperature kako bi se čuvala, zbog čega bi trebalo da bude pristupačnija.

Rad je počeo davno

Najveća pogrešna pretpostavka jeste da je rad na vakcini počeo onog trena kada je izbila pandemija koronavirusa.

Najveća epidemija ebole desila se između 2014. i 2016. godine. Svet je reagovao presporo i umrlo je 11.000 ljudi.

"Trebalo je da ljudi reaguju brže", rekla je Sara Gilbert, arhitekta Oksfordove vakcine protiv koronavirusa.

Iz analiza koje su usledile stvoren je plan koji se ticao sledeće potencijalne epidemije, a među njima bila je i priprema za "bolest X", nepoznatu zarazu koja svet može da zahvati bez najave.

Institut Džener s Univerziteta u Oksfordu izradio je strategiju za borbu protiv nepoznatnog neprijatelja.

Važna tehnologija

Najbitniji deo njihovog plana bio je revolucionarna vrsta vakcine poznata pod imenom "plug and play". Njene karakteristike trebalo je da budu brzina i fleksibilnost.

Vakcinama na koje smo navikli i kojima smo stekli imunitet u mladosti, treba više vremena za razvoj s obzirom na to da su bazirane na oslabljenom izazivaču neke bolesti.

Umesto toga, naučnici s Oksforda razvili su ChAdOx1 ili Chimpanzee Adenovirus Oxford One, bazu vakcine zasnovanu na uzroku prehlade kod šimpanze.

Baza je zamišljena kao temelj bilo koje vakcine koja će biti razvijena u slučaju izbijanja nepoznate bolesti.

U suštini, virus koji stvara prehladu kod šimpanze je genetički modifikovan kako ne bi sam uzrokovao probleme, a potom se dodatno genetički modifikuje kako bi u sebi sadržao osnove virusa protiv kojeg se vakcina gradi, a kako bi se imuni sistem trenirao i izgradio sposobnost odbrane u slučaju zaraze.

Dakle, ChAdOx1 je poštar koji nosi vakcinu, a naučnici zatim određuju paket koji poštar nosi.

1. januar 2020.

I dok je većina građana sveta spavala nakon burne novogodišnje noći, profesorka Gilbert je analizirala zabrinjavajuće informacije iz Kine.

U prvim nedeljama januara nova vrsta koronavirusa je identifikovana i postalo je jasno da se radi o "bolesti X" za koju su se spremali.

Poštar je dobio paket - genetski materijal novog koronavirusa je iskorišćen za kreiranje vakcine.

Izgleda čudno, ali postoji doza sreće u činjenici da novu bolest uzrokuje tip koronavirusa. Naime, dva koronavirusa su uspešno prešla sa životinje na čoveka - SARS 2002. godine i MERS 2012. godine.

To je značilo da naučnici već znaju njegovu slabu stranu, a to je njegov proteinski vrh - ključ koji virus koristi kako bi ušao u ćelije i počeo da se razmnožava. Naučnici su tako dobili na vremenu, jer je moguće da vakcina istrenira imuni sistem da napadne vrh.

Štaviše, postoji razvijena vakcina protiv MERS-a na bazi ChAdOx1, što je samo još jedna u nizu prednosti za naučnike.

Takođe, infekcija koronavirusom traje relativno kratko, što znači da telo poseduje način borbe, a uloga vakcine je da iskoristi prirodne procese. Da je to kojim slučajem infekcija koja traje duže, poput one koju izaziva HIV, ovakva vakcina ne bi mogla da deluje.

Važne provere

Kontrola kvaliteta vakcine je važan deo posla i bez nje ne može početi testiranje medicinskog proizvoda. Tokom kreiranja vakcine, stručnjaci se brinu o sprečavanju kontaminacije koju mogu da urokuju bakterije ili virusi.

Inače, proces provera traje dugo i da je tempo bio klasičan, prva testiranja bi se desila tek na leto. Ovako, zbog ubrzanih provera, testiranje na ljudima (nakon što je obavljeno testiranje na životinjama) počelo je već 23. aprila, prenosi Kliks.

Prva faza je uključivala manji broj ljudi, druga faza podrazumevala je povećanje broja ljudi na kojima se vakcina testira i proveravanje efekata odnosno delotvornosti.

Treća faza uključivala je na hiljade osoba i bila je konačni dokaz da vakcina deluje. Proces je zahtevao oko 30.000 dobrovoljaca.

Kako bi se proces testiranja skratio, izbegnute su godine čekanja između faza testiranja - nešto što se generalno radi u "normalnim okolnostima".

Iako su sigurnost i delotvornost vakcine potvrđeni, eventualne ppopratne pojave su moguće i naučnici s Oksforda ne isključuju da su moguće, posebno kada počne vakcinisanje miliona ljudi. Ali to važi za sve vakcine sveta.

Nastavak na B92...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta B92. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta B92. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.