Izvor: B92, 21.Mar.2013, 10:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predrasude o lekarima-strancima
U Nemačkoj je zaposleno na hiljade stranih lekara koji se, kako navode neke asocijacije, zbog nedovoljnog znanja nemačkog jezika neretko suočavaju sa problemima prilikom komunikacije sa pacijentima.
Bivša bolničarka Andrea Stanisevski, koja poslednjih pet godina radi kao savetnica u nemačkoj Fondaciji za zaštitu pacijenata dobro zna kakvi se mogu biti problemi pacijenata sa lekarima.
Njena osnovna misija na novom poslu je, kaže, da bude „dobar slušalac“. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Najčešće joj se obraćaju stariji ljudi koji nekada dolaze samo da bi joj ispričali na kakav su tretman naišli kod lekara i u kojim situacijama su se u bolnicama osećali neprijatno.
„Priče koje se veoma često ponavljaju tiču se problema komunikacije između pacijenata i lekara.
Mnogi pacijenti osećaju da ih oni kojima se obraćaju za pomoć ne razumeju“, kaže Andrea.
Predrasude – česta pojava
Odnos lekar-pacijent veoma je osetljivo pitanje i ljudi koji boluju od nečega lekare vrlo često doživljavaju gotovo kao bogove. Zbog toga se nameće pitanje koliko za pacijenta može da bude razočaravajuće kada shvati da ga onaj od koga očekuje pomoć zapravo – ne razume baš najbolje. Upravo do takvih situacija veoma često dolazi u Nemačkoj, tvrdi Stanisevski, mada ne negira da su predrasude o stranim lekarima česta pojava.
Andrea Stanisevski se tom problemu posvetila delimično i zato što je i sama doživela neprijatne trenutke zbog lekara čije znanje nemačkog jezika nije bilo zadovoljavajuće. Njen otac je pre nekoliko godina morao da bude podvrgnut ozbiljnoj operaciji i tada je upoznala mladog anesteziologa koji nemački gotovo da nije govorio. „Umesto da umiri mog oca i objasni mu proceduru, on mu je samo pružio jedan dokument i rekao: 'Ovde rizici, ovde potpis',“ navodi Andrea.
Da li je to samo izuzetak ili je reč o svakodnevnici u nemačkim bolnicama? Na to pitanje teško je odgovoriti, pošto statističkih podataka o tome nema, a Fondacija za zaštitu pacijenata svoje procene o tom problemu zvanično ne objavljuje.
Upravnik: Problema zbog jezika nije bilo
Zabrinutost Andree Stanisevski, međutim, ne deli Georgios Godolijas, koji je u Nemačku došao pre 37 godina, a danas je upravnik bolnice „Sveta Ana“ u gradu Herneu. Četvrtina lekara u njegovom timu je stranog porekla, a prema njegovim rečima, to je slučaj i u ostalim bolnicama u tom regionu.
„Nemci treba da prihvate činjenicu da su strani lekari neophodni da bi se medicinski sektor u Nemačkoj održao. Važno je da se odabere pravi način kako bi ti lekari bili integrisani u bolnice“,navodi Godolijas.
On dodaje da svi strani lekari, pre nego što počnu da rade u bolnicama u Nemačkoj, moraju da dokažu da imaju osnovno znanje nemačkog jezika. Mada naglašava da u bolnici „Sveta Ana“ nije zabeležen nijedan problem nastao zbog jezičkih barijera, Godolijas se slaže da nešto mora da bude učinjeno kako bi komunikacija između lekara iz inostranstva i pacijenata bila poboljšana.
Kursevi za strane lekare i ostalo medicinsko osoblje
Zbog toga se u bolnici čiji je Godolijas upravnik, od oktobra 2012. godine organizuju kursevi nemačkog jezika za strane lekare i medicinsko osoblje. Na tim časovima uči se ne samo svakodnevna komunikacija, već se posebna pažnja poklanja medicinskim terminima.
„Ti kursevi održavaju se već pola godine i imamo utisak da su sada svi zadovoljniji. I lekari i pacijenti“, kaže Godolijas. Udruženje nemačkih lekara nedavno je otišlo i korak dalje i zatražilo da se standardizovani kursevi nemačkog jezika za strane medicinske radnike organizuju širom zemlje.
Ono što je sigurno, to je da komunikacija između lekara i pacijenata u Nemačkoj mora da se poboljša, a veliki korak u tom pravcu biće napravljen ukoliko predlog Udruženja bude definitivno usvojen.
Foto: photostock / freedigitalphotos.net
.jpg)
