Izvor: B92, 13.Mar.2011, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Portret Alchajmerovog sindroma
Kada su lekari konstatovali da je majka fotografa Majka Edvardsa obolela od Alchajmerovog sindroma, on je odlučio da napravi jedinstven dnevnik kako bi se lakše izborio sa tugom. Koliko je pojava Alchajmerovog sindroma uzela maha, najbolje su pokazali portreti.
Džun Edvards, koja je stara 74 godine, danas živi u domu u Eseksu, gde joj je ukazana nega. Kada je njen sin, Majkl Edvards, odlučio da je fotografiše, nije znao kakvu će reakciju izazvati.
„Period >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kada sam napravio prvu fotografiju bio je veoma težak. Najpre sam posetio oca koji je bolestan ležao u bolnici, pa sam otišao kod majke. Svaki razgovor sa njom bio je nemoguć. Mislim da sam je fotografisao kako bih reflektovao svoju uznemirenost" , objašnjava Edvards.
„Nisam bio siguran da li bi trebalo da objavljujem svoj rad, pa sam popričao sa ocem. On mi je pružio dovoljno argumenata da sa svojim fotografijama izađem u javnost. Ljudi koji boluju od Alchajmerovog sindroma su uvek u senci. Ne postoji dovoljno istraživanja o ovoj poražavajućoj bolesti" , navodi dalje Edvards.
Ovaj pedesetogodišnji fotograf je kroz svoju umetnost prikazao ličnu tugu. Iz svog iskustva uvideo je da ovo oboljenje uzima osobu. Majka, kako ju je on poznavao, više nije postojala, niti se ona njega sećala.
Uzrok Alchajmera još uvek nije poznat. U istraživanju u kojem je učestvovalo oko dve hiljade ljudi, 35 odsto se najviše plaši demencije, dok 26 odsto ima strah da ne oboli od tumora.
Edvards je svoje fotografisanje definisao kao vrstu pomoći. Ne samo što mu je držalo pažnju, već je na taj način uspeo da odagna misli kako bi voleo da porazgovara sa svojom majkom još jednom , baš kao nekada.
„Zahvalio bih joj se što me je čuvala dok sam bio dete, što je verovala u mene i dala mi podršku. Voleo bih da mogu da učinim nešto dobro za nju, kao što je ona to radila za mene" , priča Edvards.
Evdards je primetio da je njegova majka zaboravna pre nego što je otkriveno da boluje od Alchajmerovog sindroma 2006. godine.
„Ranije sam mislio da se Alchajmerov sindorm manifestuje samo kroz demenciju. Sada znam da se i ličnost menja. Život postaje mnogo teži za obolelu osobu, pa čak i vrlo jednostavne stvari mogu da je uznemire. Moja majka je uvek bila nezavisna, ali vremenom nismo mogli da joj verujemo. Jednom me je zvala telefonom da mi kaže da se ne seća gde je parkirala auto" , opisuje Edvards.
Džun, koja je nekada radila u amaterskom pozorištu, živela je sa svojim suprugom do 2009. godine, kada joj je ukazana pomoć u domu za negu.
Iako je izgubila supruga prošlog aprila, njeni sinovi su odlučili da tu činjenicu sakriju od nje.
„Shvatili smo da ne bi znala šta se događa oko nje tokom sahrane. Često spominje njegovo ime, ali u nepovezanim rečenicama" , priča Edvards.
Direktor ustanove u kojoj je zbrinuta Edvardsova majka, kaže da je njegove posete više uznemire, nego što joj pomažu.
„Tokom loših trenutaka, pitam se koliko joj moje posete pomažu. Obično se uznemiri jer misli da joj je neki stranac u sobi. Ponekad se i povuče i traži mi da odem. Nadao sam se da će mi makar prepoznati glas ili osetiti da smo u srodstvu" , objašnjava Edvards.
Edvards je objavio svoje fotografije na popularnom sajtu Flikr, uz poruku da je po prvi put plakao zbog delimičnog gubitka svoje majke.
„Svojim fotografijama Majkl Edvards je uradio ogroman posao na osnovu kojeg se može videti razvoj demencije i njen efekat na život ljudi" , priča dr Mari Dženson direktor Istraživačkog centra za demenciju u Velikoj Britaniji.
Od Alchajmerovog sindroma oboleva sve veći broj ljudi, te je neophodno u budućnosti uložiti što više enrgije i znanja u istraživanja kako bi se došlo do boljih rezultata.
