Izvor: B92, 12.Dec.2010, 15:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poremećaj sna ukazuje na demenciju
Apnea ili prekidi u disanju koji smanjuju protok vazduha do mozga i sprečavaju dubok san mogu da izazovu demenciju.
Žena u šezdesetim godinama koja je imala problema sa koncentracijom, došla je kod dr Ronalda Petersona, specijaliste za Alchajmerovu bolest na klinici Mejo. „Njena pažnja bledi.
Ne može da prati televizijski program ili da ostane fokusirana tokom razgovora", zapazio je dr Peterson. Usput je pitao, kao što to obično radi, kako je spavala. Žena, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koja inače živi sama, nije primetila nikakve probleme.
Njen sin je, međutim, bio sa njom prethodne noći, jer je vozio na zakazani pregled. „Hrkala je kao teretni voz", rekao je.
Tokom testiranja noćnog sna utvrđeno je da žena ima opstruktivan poremećaj spavanja (apnea), odnosno, prekide u disanju koji smanjuju protok vazduha do mozga i sprečavaju dubok san. Prekidi se mogu dogoditi 10 ili više puta u toku jednog sata, a kod starijih osoba je uobičajeno da se ovo stanje pogorša ili da oponaša simptome demencije.
Žena se podvrgla terapiji kontinuiranog pozitivnog pritiska disajnih puteva, koja uključuje nošenje maske preko nosa i/ili usta za vreme spavanja. Njeno stanje se brzo poboljšalo, a rezultati na neuropsihološkim testovima su se vratili u normalni opseg. Godinu dana kasnije dr Peterson nije pronašao nijednu abnormalnost.
Lečenje starijih osoba od poremećaja spavanja uglavnom neće uticati na to da kognitivni problemi ispare. Ali istraživači kažu da mnogi pacijenti osećaju značajno poboljšanje kvaliteta života. Život postaje lakši i za njihove „staratelje", što je od ključnog značaja za rešavanje problema zadržavanja ljudi u domovima.
Apnea često ostaje neotkrivena, posebno kod starijih osoba, iako kod njih postoji veća verovatnoća da će je dobiti. Procenat starijih osoba koje imaju ovaj poremećaj je uvek izuzetno visok, ali se ne može utvrditi tačan broj zbog različitog definisanja stanja.
„Apnea se teško prepoznaje u svim starosnim grupama. Međutim, kod starijih osoba, od kojih je skoro polovina iskusila apneu u izvesnoj meri, i to najčešće oni sa demencijom, još je manje verovatno da će lekari uočiti poremećaj", kaže Sonja Ankoni-Izrael, profesor psihijatrije na Univerzitetu Kalifornija u San Dijegu.
Zašto je to tako? Apnea se kod mladih osoba često poklapa sa gojaznošću, dok kod starijih ljudi to nije slučaj. Glasno hrkanje može da prođe neopaženo, ako osoba živi sama. A, kao što je dr Ankoli-Izrael istakla „postoji uverenje da bi stariji ljudi trebalo da budu pospani tokom dana". Oni i njihovi "staratelji" bi trebalo da prepoznaju problem ukoliko obrate pažnju na novo-uspostavljenu vezu između apnee i smanjenja kognitivnih sposobnosti.
„Kada se budite 100 puta u toku noći, do mozga ne dolazi dovoljno kiseonika i naravno da ćete videti efekat toga", kaže dr Ankoli-Izrael. Ona i njen tim su u studiji objavljenoj u časopisu Američkog gerijatrijskog društva 2008. godine preporučili pacijentima sa Alchajmerovom bolešću da koriste aparat kontinuiranog pozitivnog pritiska disajnih puteva nekoliko nedelja.
Tretman je proizveo "skromno, ali statistički značajno poboljšanje", posebno na sposobnost pažnje i izvršne funkcije, tj. donošenje odluka. Istraživači su nekoliko meseci kasnije utvrdili da se kod svih pacijenata nastavio kontinuirani pad kognitivnih funkcija, osim kod pacijenata koji su koristili ovaj aparat, kod kojih je pad bio postepen i usporen.
"Mi nemamo lek protiv demencije, ali se danas lakše borimo sa tom bolešću nego ranije.", rekla je dr Ankoli-Izrael. Mladim ljudima sa apneom je često neprijatno da koriste maske, pa ih obično skidaju tokom spavanja ili zaboravljaju da ih koriste.
Sada dr Ankoli-Izrael istražuje da li bi ova terapija mogla da smanji kognitivna oštećenja i kod Parkinsonove bolesti. „Svaki put kada postoje simptomi demencije, trebalo bi da pomislite na mogućnost poremećaja spavanja i da porazgovarate o tome sa svojim lekarom", kaže ona.
Imajte na umu da dijagnostikovanje apnee može da bude komplikovano, jer često zahteva i prisustvo lekara dok je pacijent u snu. Ako se pokaže da je apnea problem, tehničari treba da nosi odgovarajuću masku, a to je dodatno komlikovano ako osoba već ima kognitivna oštećenja.
Ukoliko se pridržavate tretmana, efekti mogu biti vidljivi nakon mesec dana, a ponekad i posle prve nedelje.
Foto: sxc.hu, Cieleke
