Izvor: S media, 17.Mar.2011, 10:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pogoršanje mentalnog zdravlja
Prema zvaničnim podacima, svake godine broj mentalnih oboljenja poveća se za 20.000. Od posttraumatskog stresa boluje 18, od agresije 26 odsto populacije.
Predviđanja Svetske zdravstvene organizacije, od pre dve godine, da će globalna finansijska kriza uticati na pogoršanje mentalnog zdravlja, na dramatičan način ostvarila su se u Srbiji. Gotovo svake godine broj osoba koje su doživele neki mentalni poremećaj povećava se za 20.000 do 30.000, pišu "Novosti".
>> Pročitaj celu vest na sajtu S media <<
Naime, beogradskim domovima zdravlja, zbog duševnog poremećaja i poremećaja ponašanja 2007. godine, javilo se 89.230 stanovnika, dok je ta brojka u 2009. godini porasla na 120.409 obolelih. Prema podacima Gradskog zavoda za javno zdravlje, najviše je onih koje muči stres. Tako je 59.728 ljudi 2009. godine, kada je poslednji put pravljen presek, od lekara opšte prakse dobilo neki sedativ zbog stresa.
"Gde je tanko tu se lomi i puca. Tako je i sa stresom koji raste iz godine u godinu", priča za "Novosti" dr Milan Milić, neuropsihijatar i direktor Opšte bolnice u Pančevu. "Mnogo toga nam se dešava poslednjih godina. Promene u Srbiji nisu donele očekivane stvari, period tranzicije ostavio je mnoge bez posla, mnogi žive na ivici egzistencije i u stalnom su strahu od toga da ne izgube sve što imaju. Treba znati da je hronični stres ono najopasnije, jer ide tiho i ne osećamo ga. Samo je pitanje koliko neko može da trpi."
I dok se stres uglavnom leči u kućnim uslovima, 2009. godine, prema podacima Zavoda, na bolničkom lečenju bile su 8.402 osobe, od kojih najviše onih sa duševnim poremećajima uz upotrebu droge - njih 1.040. Za njima slede šizofrenija i povratni depresijski poremećaji.
Kriza, ipak, ne utiče toliko na porast broja teških duševnih bolesnika, koji zahtevaju bolničku hospitalizaciju. Kako kaže dr Milić, stanje kod ovakvih poremećaja je uobičajeno, ali zato sve više onih koji imaju problema sa strahom, paničnim napadima i depresijom.
Inače, rezultati studije koja je sprovedena pre dve godine, govore da od posttraumatskog stresa boluje 18 odsto stanovnika Srbije. Problem sa agresijom ima oko 26,1 odsto građana, a strah muči 23,6 odsto Srba.
I iz SZO upozoravaju da ne smemo potceniti posledice finansijske krize. Jer, kako stručnjaci objašnjavaju socijalno isključenje i konstantna nesigurnost u direktnoj su vezi sa pojavom mentalnih poremećaja.
Kriza je povećala i broj samoubistava u našoj zemlji. Što pokušaja, što ostvarenih suicida. Prema podacima SZO, godišnje u svetu ruku na sebe podigne milion ljudi. U Srbiji se svake godine ubije oko 90 tinejdžera. U 2007. godini bilo je 18 samoubica na 100.000 stanovnika, čime smo premašili svetski prosek. Vojvodina prednjači sa 28 samoubica na 100.000 stanovnika.
.jpg)
