Izvor: B92, 18.Maj.2011, 01:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pobačaji bez ikakvog objašnjenja?

Nažalost, Keli Bruk (Kelly Brook) je izgubila bebu u petom mesecu trudnoće. Ova glumica i manekenka nije jedina poznata ličnost koja je preživela traumu nakon kasnog pobačaja u poslednje vreme.

U februaru, sudija emisije Britanci imaju talenat (Britain’s Got Talent), Amanda Holden (40) je izgubila bebu dva meseca pre termina za porođaj, a godinu dana pre toga, još jednom. Prošlog novembra, pevačica Lili Alen (25) je takođe imala pobačaj u četvrtom mesecu.

>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />Da li broj kasnih pobačaja među Britankama raste ili samo samo svesniji toga jer se sve više poznatih dama susreću sa ovim problemom?

Skorašnja istraživanja u medinskom žurnalu „The Lancet" pokazuju da Britanija ima jednu od najvećih stopa mrtvorođene dece – 33 od 35 razvijenih zemalja. Svakog dana u Britaniji se desi 11 ovakvih slučajeva.

Gubitak bebe u 24. nedelji – kada dete može preživeti u inkubatoru se smatra slučajem mrtvorođenčeta, dok je sve pre toga pobačaj. Svakog dana, 290 britanskih žena se suoči sa pobačajem.

Profesor Lesli Regan, šef odeljenja za obstetriku i ginekologiju u Bolnici Sv. Ane u Londonu, kaže da je broj prijavljenih pobačaja veći.

„To se delom dešava jer broj pobačaja sve vidljiviji. U vreme moje majke nije se o tome mnogo pričalo. Takođe, u prošlosti, žene nisu znale da su trudne do nekog trenutka jer su test mogle raditi samo u bolnicama. Zbog toga je veliki broj pobačaja prošao nezapaženo."

Kućni test na trudnoću i otvorenije društvo su razlog za veći broj prijavljenih pobačaja. Ipak, sam broj pobačaja je verovatno veći jer je sve više žena koje kasno zatrudne. Žena sa 30 godina ima 12 odsto šansi od pobačaja. Međutim, u kasnim 40-im, taj rizik raste do 41 odsto. Preko 45 godina starosti, rizik je čak 75 odsto.

Kasni pobačaj može biti uzrokovan poremećajem zgrušnjavanja krvi, anatomskim problemima grlića i materice kao i infekcijama. „Sve su ovo problemi sa kojima znamo kako ćemo se suočiti", kaže profesor Regan. „Kasni je vrlo redak. Tek 1 ili 2 odsto žena se susretne sa ovim. Nakon 13 nedelja to je vrlo neuobičajeno. Rani pobačaj je čest: četvrtina do polovine svih trudnoća se ovako završi. Nažalost, sudbina embriona nije uvek najsrećnija."

Anet Brajli, babica u ovom istraživanju, kaže da su neka preliminarna istraživanja pokazala da postoji veza između stresa i pobačaja. Dokazano je i da pušenje, gojaznost i stanja imunog sistema mogu da budu uzrok pobačaja.

Da li više žena nego ikada pre gubi bebe? Brajlijeva kaže: „Izgleda da je sve više ovakvih slučajeva u Evropi, uprkos poboljšanim zdravstvenim uslovima i uslovima za život. Ne znamo tačno usled čega se taj broj povećava. Na žene pobačaj može ostaviti duboke posledice, pogotovo jer niko drugi ne zna izgubljenu bebu. Takođe, iskustvo može biti traumatično i za očeve ali njihova tug je manje zapažena. Žao mi je poznatih koji su prošli kroz ovo i zbog toga što se moraju nositi sa tim kroz oči javnosti."

Ženama se savetovalo da sačekaju 3 meseca nakon pobačaja pre ponovnog pokušaja. Sada se savetuje da sačekaju trenutak kada su ponovo psihički i fizički spremne. Prema Brajlijevoj, teško je uporediti statistike i zaključiti da li je u Britaniji ovaj slučaj češći nego drugde.

„Trudimo se da kvalitetno pratimo situaciju, pa možemo reći da je broj visok. Da li je viši nego u drugim razvijenim državama, teško je reći. Svakako je potrebno sprovesti dalja istraživanja i doći do zaključka zašto sve više žena gubi bebe u modernom vremenu."

Lisa Kuper (39) iz Kenta je imala 3 kasna pobačaja pre nego što su je uputili u Tomijevu kliniku u Londonu. Zahvaljujući stručnjacima, dobila je bliznakinje Holi i Elu 2009. godine. „Prvi pobačaj sam imala u 17.5 nedelja dok sam bila na radnom mestu 2006. godine."

Vodenjak joj je pukao i rečeno joj je da će pobaciti i da je nemoguće bilo šta učiniti. „Prošla sam kroz emotivnu i fizičku patnju. Nije bilo lako pomiriti se sa tim da ću izgubiti svoju devojčicu. Lekari nisu našli nikakav razlog za pobačaj. Sledeće godine sam izgubila i dečaka. Tada sam znala da nešto nije u redu".

Godine 2008. je ponovo zatrudnela. „Stavili su mi vaginalni šav u 12. nedelji. Moj suprug i ja smo verovali da će sve biti u redu, ali sam opet pobacila sa 18.5 nedelja. Jedina razlika je bila u tome što su mi uklonili šav, ali je svakako bilo užasno."

Njen lekar je kontaktirao profesora Andija Šenana, profesora obstetrike u Tomijevoj fondaciji za materinstvo i istraživanja fetusa u Bolnici Sv. Tomasa.

Koristio je različite abdominalne šavove za sledeću trudnoću i Lisa je dobila bliznakinje. Ponekad ne postoji nikakvo objašnjenje za pobačaj kao ni za bol majke koja je kroz njega prošla.

Na jednom onlajn forumu, žena je nakon pobačaja objavila: „Nisam mogla da verujem koliko me je to pogodilo. Već sam imala dvoje dece ali sam se svim srcem dala da dobijem i treće." Na sreću, dobila je i treće, sina.

„Morala sam da saznam razlog i satim sam tražila mogući uzrok. Mučila sam sebe mišlju da je kriv prekookeanski let koji sam imala nekoliko nedelja pre pobačaja. Na kraju sam shvatila da je možda i postojao razlog – moja beba je moguće imala neki poremećaj zbog kojeg ju je moje telo odbacilo. A možda nije ni bilo konkretnog razloga. Nekad se takve stvari jednostavno dese."

Ove reči bi mogle da pomognu Keli Bruk u prevazilaženju gubitka bebe koju je toliko želela.

Nastavak na B92...