Izvor: B92, 04.Jun.2010, 14:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plivanje sprečava reumatski bol
Milioni ljudi svakodnevno žive s bolovima. Predstavljamo vam najčešće uzroke i mogućnosti lečenja.
Bolovi u leđima, migrena, tenziona glavobolja i reuma samo su neka od stanja koja mogu potpuno da poremete život. O tome kako da bolove prevaziđete na najlakši i najbrži način govore stručnjaci sa Američke kraljevske akademije.
Tenziona glavobolja
Za razliku od migrene, tenziona glavobolja zahvata celu glavu, a pacijenti simptome opisuju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kao pritisak i tupi bol u glavi, kao da nosite pretesan šešir.
Zasada ne postoji ubedljivi koncept koji bi mogao da objasni uzroke ove bolesti, ali se zna da tegobe nisu uzrokovane mišićnom napetošću. Lekari pretpostavljaju da pacijenti imaju niži prag bola, pa zbog toga normalnu situaciju doživljavaju kao bol.
Rešenje: U akutnim slučajevima najefikasnija su klasična sredstva, kao što su acetil-salicilna kiselina i paracetamol, ali ih ni u kom slučaju ne treba uzimati duže od deset dana zaredom jer postoji opasnost od glavobolje uzrokovane lekovima. Bol može da se ublaži i utrljavanjem naninog ulja u bolna mesta na glavi.
Način života: Kod hroničnog oblika preporučuju se preventivne metode: vežbe opuštanja, trening za savladavanje stresa, masaža i grejanje. Pošto tenziona glavobolja često pogađa ljude sklone depresiji, kao i one za koje život predstavlja neprekidan napor, lekari često preventivno prepisuju antidepresive.
Bolovi u nervima
Kod pacijenata koji pate od neuropatije nervi ne signaliziraju povredu kože ili nekog drugog organa, već su sami povređeni, recimo, posle herpesa zostera usled amputacije ili moždanog udara, dijabetesa ili zloupotrebe alkohola. Oboleli od neuropatije često pate i od depresije, anksioznosti i poremećaja sna. Usled povreda, nervi postaju hiperaktivni - aktiviraju se spontano, čak i kada nema iritacije; prijavljuju bol, iako je koža samo ovlaš dodirnuta.
Rešenje: Osnovno načelo glasi: Lečenje treba da počne što pre i da bude što intenzivnije kako bolovi ne bi postali hronični. Pacijenti moraju da shvate da nikada neće biti potpuno bez bola, realno je očekivati smanjenje bola 30-50 odsto. Osim toga, važno je strpljenje. Zbog biohemijskih promena kod neuropatije obična sredstva protiv bolova ne pomažu. Zato lekari posežu za lekovima koji se obično koriste za lečenje epilepsije i depresije. Lokalno se primenjuje flaster sa kapsaicinom (sastojkom ljute papričice). Posle jednočasovne primene, nervi se desenzibilizuju za period od tri nedelje. Po istom principu funkcioniše i električna stimulacija kože (TENS). Neizbežne komponente lečenja su fizikalna terapija i psihoterapija.
Reuma
Pojam reume obuhvata mnoštvo oboljenja mišićno-skeletnog sistema koja se uglavnom manifestuju jakim bolovima. Najrasprostranjenije oboljenje zglobova, artroza, uzrokovano je trošenjem hrskavice zglobova koje se javlja kao posledica nepravilnog opterećenja zglobova, gojaznosti ili ekstremnog fizičkog napora. Ovakve promene, međutim, ne uzrokuju uvek bol. O reumatoidnom artritisu ili hroničnom poliartritisu stručnjaci govore kada upala koju je izazvao imunološki sistem uništava zglobove, pri čemu se dan-danas ne zna zbog čega imunološki sistem pacijenta napada organizam.
Rešenje: Kod artroze se preporučuju uzimanje analgetika i fizioterapija, koja jača mišiće oko oštećenih zglobova i time ih rasterećuje. U najgorem slučaju oštećeni zglob se zamenjuje veštačkim. Lečenje artritisa je usmereno ka tome da se što pre suzbije upala uzrokovana lekovima koji suzbijaju imunološku reakciju kako do oštećenja kostiju i hrskavice ne bi ni došlo.
Način života: Fizioterapija i sportovi, kao što su plivanje, vožnja bicikla i brzo hodanje, sprečavaju kočenje zglobova.
Bolovi u leđima
Bolovi u leđima spadaju među najrasprostranjenije bolesti savremenog doba. Nažalost, samo u malom broju slučajeva simptomi mogu da se povežu sa određenim uzrokom, kao što je, recimo, ispadanje međupršljenske hrskavice (diskus hernija). Bolovi su najčešće nespecifični, što navodi na zaključak da psihički i socijalni faktori igraju značajnu ulogu: nezadovoljstvo na poslu, depresija i stres povećavaju rizik od bolesti. Da ona ne bi poprimila hroničan oblik, kod akutnih tegoba važi sledeće pravilo: ostanite aktivni. Dugotrajno ležanje se nikako ne preporučuje. Analgetici i lekovi za opuštanje mišića (mišićni relaksanti) mogu da ublaže tegobe. Samo injekcije i primena pasivnih metoda, kao što su masaže, terapija toplotom i ultrazvukom, nisu dovoljne.
Ukoliko je bol već postao hroničan, lekari preporučuju multimodalnu terapiju, koja uključuje detaljno upoznavanje pacijenta sa bolešću, fizički trening, fizioterapiju, bihejvioralnu terapiju i psihoterapiju.
Migrena
Simptom migrene je pulsirajući bol, uglavnom u jednoj polovini glave. Napadi koji mogu trajati od nekoliko sati do tri dana gotovo uvek su praćeni mučninom, povraćanjem, preosetljivošću na svetlost, buku i mirise. Različiti faktori (namirnice, hormonski poremećaji, stres) mogu uzrokovati naglu i intenzivnu iritaciju koja kreće od produžene moždine. Lečenje se zasniva na prevenciji: pacijenti treba da vode računa o redovnom ritmu budnosti i spavanja, da se bave fizičkom aktivnošću, primenjuju tehnike opuštanja i izbegavaju faktore koji utiču na bol. Kada vas zadesi napad, možda će vam biti bolje ako se povučete u mirnu zamračenu prostoriju. Kada obična sredstva protiv bolova ne pomažu, primenjuju se triptani.
Izvor: CDC/MA, Blic.rs
.jpg)
