Izvor: S media, 17.Jul.2010, 21:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pijte onu koja vam najviše prija
INTERVJU: PROF. DR TOMISLAV JOVANOVIĆ STRUČNJAK ZA VODE - SVE O FLAŠIRANIM VODAMA
Treba je unositi u skladu sa potrebama. Pravilo je da čovek popije onoliko vode koliko je žedan i još jednu čašu više od toga
Kakvu vodu pijemo i kakav izbor da napravimo u sve većoj ponudi flaširanih mineralnih i izvorskih voda, pitanje je koje se leti najčešće postavlja. Tržište je preplavljeno, a sve češće proizvođači u prvi plan ističu medicinske tvrdnje, a reklame >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << u kojima se pojavljuju ljudi van medicinske struke koriste se kao mamac za potrošače. Kupci o kvalitetu i vodama ipak znaju minimalno. Mnogi se vode upravo reklamama često zaboravljajući da ne postoji zdrava i nezdrava flaširana voda nego zdravstveno ili higijenski ispravna ili neispravna.
Srbija ima vode koje su ravne najpoznatijim svetskim, ali ih svetu ne predstavljamo tako kako to rade drugi, kaže u intervjuu za „Potrošač”, dr Tomislav Jovanović, redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, specijalista balneoklimatologije i stručnjak za vodu.
Da li su propisi o kvalitetu voda strogi u našoj zemlji i kakav je kvalitet generalno?
Sve što se traži od proizvođača jeste da njihove vode ispunjavaju Pravilnik o kvalitetu izvorskih i mineralnih voda. Zanimljivo je kako je taj pravilnik donet. On je usklađen sa Pravilnikom tadašnje Evropske zajednice i u skladu je sa direktivom koja reguliše ovu oblast. U nekim elementima naš je i stroži.
To je dobro?
Ne slažem se. Poslednji član evropskog pravilnika iz 2006. godine je predvideo da su članice tadašnje Evropske zajednice dužne da usklade svoje pravilnike sa evropskom direktivom, dakle ne da je prepišu nego da je prilagode. Na taj način im je dozvoljeno da na osnovu svojih prirodnih potencijala naprave pravilnike koji su u skladu sa evropskim. Mi smo uradili obrnuto. Iako još nismo članica EU, među prvima smo usvojili taj propis u originalu i nastavili da ga sprovodimo bukvalno.
Da li to znači da je zahvaljujući tome došlo i do promene kvaliteta flaširanih voda u Srbiji? Da li je kvalitet poboljšan?
Kvalitet je izmenjen, to je preciznije reći. Pravilnik i njegova bukvalna primena je dovela proizvođače u poziciju da ukoliko žele na tržište moraju da se prilagode propisima. Tako smo ostali bez originalnih voda, a one koje se danas nude dodatno se prerađuju da bi bile usklađene sa pravilnikom. Pojedina izvorišta sa vekovnom tradicijom su čak i zatvorena. Da bi smanjio nivo natrijuma, na primer, proizvođač mora da izvorskoj dodaje vodovodsku vodu. I sve to zbog pravilnika.
Ima li još takvih primera?
Ima ih mnogo. Recimo u ponudi danas više nema vode „Milan Toplica” iz Prokuplja sa vekovnom tradicijom. Iako je ranije nagrađena gran prijem za kvalitet u Parizu, ona nije dobra, po pravilniku, jer ima višak fluora. To je tačno, ali nije bitan samo element, nego i u kom je obliku. Taj fluor nije štetan po zdravlje, čak je u obliku koji može biti koristan, ali je pitanje kako ga mi predstavljamo. Oni koji to rade ne znaju da ga predstave, a neće ni da pitaju one koji znaju. Nego aparatčiki u državnim strukturama kažu preveli smo pravilnik i to je tako.
Dr.Tomislav Jovanović foto D. Jevremović
Zašto je to tako?
Zato što se kod nas beži od struke, u ovom slučaju od balneoklimatologije, od medicine i njene grane u kojoj su ljudi koji se razumeju i znaju da objasne. Savetujem ljudima da ne nasedaju lakoverno na reklame. Ona mora da bude zasnovana na naučnim činjenicama i rečima onih koji znaju šta je voda. Kad čovek ide na operaciju ide kod hirurga, a kada je reč o vodi ne treba da je predstavljaju priučeni instruktori fitnesa. O vodi moraju da pričaju stručnjaci o vodi.
A kakva je generalna ocena kvaliteta onih koje su na policama?
Na tržištu sada imate vode čije ime se nije menjalo godinama, ali im sastav nije isti danas i pre deset godina. To je lako proveriti. One nisu originalne i malo je takvih koje su iste na izvoru i u flaši. Stalno sam istrajavao i dalje tvrdim da čovek nije epruveta. Slepo se vodeći pravilnikom, pojedina izvorišta koja se ne uklapaju u ta pravila, umesto da svetu predstavimo kao svoju prednost mi smo ih odbacili. Da apsurd bude veći u Evropskoj uniji je u toku izmena ovog pravilnika, odnosno direktive, zbog pritiska zemalja koje nisu mogle da se prilagode.
Kako su prošle druge zemlje?
Dobar je primer Rumunije koja je dobila rok do 2025. godine do kada bi trebalo da uskladi pravilnik. Tako se štite svoji prirodni resursi i izvorišta. Pogledajte Grčku koja tokom letnje sezone koristi priliku da reklamira i prodaje samo domaće vode i u zanemarljivom procentu strane, one najpoznatije. A mi smo, umesto da zaštitimo svoj potencijal, deo izvorišta koja ne mogu da se uklope zatvorili, deo prodali (čak i zemlju i izvore koje niko u svetu ne prodaje).
Potrošači sve više piju flaširanu vodu. Često ne znaju za koju da se opredele. Ima li tu nekih pravila?
Ne postoji zdrava i nezdrava voda, samo ona koja je higijenski i zdravstveno ispravna ili neispravna. Što se tiče zdravstvene ispravnosti potrošač mora da bira onu vodu koja mu najviše prija, i da po sastavu traži onu koja mu organoleptički odgovara.
A koji su to najvažniji elementi iz izvorskih voda?
Magnezijum je vrlo važan za organizam u svim dobima. U hrani ga imamo sve manje, pa je bitno da se unosi kroz vodu. U toku održavanja trudnoće, prevremenih porođaja, na primer, kod nekih vrsta steriliteta takođe pomaže. Treba ga, dakle, unositi u optimalnim količinama u toku dana od 300 do 400 miligrama.
Moramo li popiti najmanje dva litra?
To je potpuno pogrešna pretpostavka. Ko treba da popije toliko vode? Onaj ko sedi u klimatizovanim prostorijama ne treba, ali onaj ko radi na suncu svakako mora da unese više tečnosti. Vodu treba unositi u skladu sa potrebama. Pravilo je da čovek popije onoliko vode koliko je žedan i još jednu čašu više od toga. Međutim najveću žeđ osećaju mlađe osobe. Što je čovek stariji žeđ je manje izražena, ali ne zaboravimo da je starenje organizma izazvano gubitkom vode. I dolazimo do apsurda smanjuje se količina vode u organizmu, a on je sve manje žedan. E pa ako želimo da usporimo proces starenja trebalo bi da unosimo više vode.
Natrijum je štetan ili takođe važan?
Zavisi u kom obliku. Čovek dnevno unese u organizam 10 grama natrijuma i ima ga u svim namirnicama. U vodi on kao element nije opasan, ako nije jedinjenje. Tako da je pogrešna tvrdnja onih koji kažu da nije dobro piti vodu koja sadrži natrijum.
Da li treba izbegavati vodu sa česme?
Ne, bar ne u Beogradu gde se pije odlična voda. Ona zadovoljava sve svetske standarde, jer nije iz hidroakumulacije već iz reni bunara. I to novobeogradska i zemunska strana imaju bolju od one u starom delu grada.
Ali nemaju svi gradovi takvu privilegiju.
Tačno je da ima krajeva Srbije gde je voda problematična, ali je osnovno pitanje ko takvu vodu pušta u promet i koje je njeno poreklo. Jer, poreklo vodovodskih voda može biti različito. Recimo, jedno su podzemne vode čiji potencijal Srbija slabo koristi. Više smo, nažalost, orijentisani na hidroakumulaciju što nije dobar potez. To je površinska voda čiji je „životni vek” maksimalno 15 godina, vremenom se u njoj talože različiti sadržaji, raste biljni i životinjski svet – ribe i žabe – i to sve utiče na kvalitet takve vode. Imamo u Srbiji i hidroakumulacija u koje se ulivaju velike kanalizacije.
Smatra se da generalno Vojvodina ima najlošiju vodu
Vojvođanske vode se neopravdano optužuju za visok sadržaj arsena. Po toj logici bi deo Austrije, Nemačke, Mađarske naročito teško funkcionisao jer i oni imaju arsenske vode. Pitanje je koliko je arsen iz te vode štetan. On rastvoren u vodi nije toksičan. Trovanje arsenom se manifestuje: mršavošću, smanjenim brojem infarkta, većim brojem karcinoma pluća. Da li su to karakteristične pojave u Vojvodini? Naprotiv.
Dakle, vodovodskim vodama ništa ne fali?
Ona je higijenski i zdravstveno ispravna.
Ima li u njoj, recimo, magnezijuma?
Malo. One uglavnom nemaju elemente koji mogu da poboljšaju zdravlje i zadovoljavaju osnovnu potrebu. Mi preko hrane unosimo ostale važne elemente koji nam nedostaju ili preko obogaćene vode.
Zašto se voda gazira?
Iz više razloga. U svetu se, recimo, visokomineralne vode jako gaziraju da se minerali ne bi taložili, tako se zadržava stabilan rastvor. Još jedan od razloga gaziranja je povećanje trajnosti vode. Nijedna mineralna voda nije apsolutno sterilna. Ugljen-dioksid se dodaje da bi se promenila Ph sredina i što duže očuvali nepovoljni uslovi za razvoj bakterija. I na kraju, važan razlog je i – ljubav prema špricerima.
Mineralna voda znači ima rok trajanja?
Da, rok trajanja je minimum dva meseca. Proizvođač garantuje da se u navedenom periodu, iz bilo kog razloga, neće promeniti bakteriološki sastav.
Izvor: Politika
