Izvor: B92, 02.Dec.2010, 17:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pet "prečica" do bolesti
Lekari tvrde da, preduzimanjem preventivnih mera može da se sačuva zdravlje.
Nemoguće je uticati na sve što se događa u organizmu. Svako, međutim, može i morao bi da vodi računa o tome da ne dospe na jednu od nekoliko „prečica" koje vode do teških bolesti. U nastanku svih oboljenja određenu ulogu igra genetika, ali to, ipak, ne znači da je čovek pred svojim nasleđem nemoćan. Naprotiv, lekari tvrde da, preduzimanjem preventivnih mera, i izbegavanjem najčešćih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << faktora rizika odgovornih za pojavu mnogih bolesti, može da se sačuva zdravlje.
Pušenje
Znatno povećava rizik od nastanka bolesti srca i krvnih sudova, i to posebno srčanog i moždanog udara i bolesti periferne cirkulacije. Pušenje udvostručuje rizik od umiranja zbog bolesti srca i krvnih sudova, a trećina smrti od koronarne bolesti, povezuje se s pušenjem.
Za pedesetak sastojaka duvanskog dima, posebno za katran, dokazano je da imaju kancerogeno delovanje. Pušenje je glavni rizični faktor za razvoj raka bronhija i pluća, grkljana, ždrela, usne šupljine, jednjaka, bubrega, mokraćne bešike, gušterače, a i rak grlića materice i neki oblici leukemije češći su u osoba koje puše.
Dvadesetak minuta posle popušene cigarete krvni pritisak i puls se vraćaju na normalu. Posle osam sati, koncentracija nikotina i ugljen-monoksida u krvi smanjuje se na polovinu, a količina kiseonika, vraća na normalu. Normalna cirkulacija krvi uspostavlja se do 12. nedelje po prestanku pušenja.
Hipertenzija
Povišen krvni pritisak je najčešća bolest srca i krvnih sudova. Za pojavu hipertenzije, osim naslednog faktora, „odgovorni" su pušenje, previše soli, nepravilna ishrana, gojaznost, nedovoljna fizička aktivnost, prekomerni unos alkoholnih pića i stres.
- Hipertenzija je faktor rizika za pojavu više od polovine svih kardiovaskularnih bolesti - kaže mr Nataša Mickovski, specijalista socijalne medicine iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut". - Među njima prednjače ishemijske bolesti srca (akutni infarkt miokarda, angina pektoris), moždani udari i takozvana hipertenzivna bolest srca.
Povišene masnoće
U nastanku ovog poremećaja značajnu ulogu igra nasledni faktor, ali je, ipak, najznačajniji uzrok i faktor rizika nepravilna ishrana. Prekomeran unos ugljenih-hidrata i masti životinjskog porekla, i nedovoljno ribe, voća i povrća jesu najveće greške u ishrani, koje direktno ugrožavaju zdravlje. Veoma važnu ulogu ima i način na koji se hrana priprema. Prženje i pohovanje su nezdravi načini, za razliku od kuvanja u vodi ili na pari, grilovanja i pečenja u rerni, bez dodatka masnoća. Sprečavanje pogubnog delovanja ovih faktora rizika sastoji se u promeni načina života.
- Stručnjaci preporučuju najmanje pet porcija svežeg voća i povrća dnevno. Polovinu od ukupno unetih žitarica tokom dana, trebalo bi da čine žitarice celog zrna (integralne). Organizmu je neophodan svakodnevni unos namirnica sa vlaknastim materijama. Treba ograničiti unos životinjskih masti, crvenih mesa, prerađevina, a ukupan unos soli svesti - na jednu ravnu kafenu kašičicu na dan. Ne treba soliti za stolom, već pred kraj pripreme jela - ističe mr Nataša Mickovski.
Fizička neaktivnost
- Ovo je značajan faktor rizika za nastanak različitih bolesti na koji može da se utiče - naglašava dr Jelena Gudelj-Rakić, specijalista higijene, magistar ishrane u Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut". - Zajedno sa nepravilnom ishranom, fizička neaktivnost dovodi do gojaznosti, a onda i do mnogih hroničnih bolesti. Najmanje 30 minuta fizičke aktivnosti umerenog intenziteta, pet puta nedeljno, smanjuje rizik nekoliko puta. Svake godine više od dva miliona ljudi širom sveta umire usled posledica fizičke neaktivnosti.
Fizička aktivnost jedan je od najlakših načina da očuvate zdravlje. Ona povećava potrošnju energije i ublažava stres. Pola sata redovne, umerene, pravilno dozirane fizičke aktivnosti svakog dana, tokom koje se sagori oko 150 kalorija, dovoljno je za očuvanje zdravlja.
Gojaznost
Merenjem telesne težine na vagi ne dobijamo pravi podatak o tome da li smo normalno, nedovoljno, ili prekomerno uhranjeni. Za procenu stepena uhranjenosti koristi se indeks telesne mase (ITM), koji se izračunava na sledeći način: ITM = TM (kg)/ TV2(m2).
Smatra se da je poželjan indeks telesne mase 20-25. Međutim, nije dovoljno samo održavati indeks telesne mase u ovim granicama, već je potrebno ograničiti povećanje telesne težine u odraslom životnom dobu na ukupno pet kilograma tokom čitavog života.
- Za postizanje zadovoljavajuće težine potrebno je primeniti jednostavnu formulu: smanjiti unos hrane i povećati potrošnju. Dobitna kombinacija glasi: umereno i raznovrsno i u ishrani i u fizičkoj aktivnosti - zaključuje dr Jelena Gudelj-Rakić.
Izvor: I. Stanojević, Novosti.rs
