Izvor: B92, 13.Mar.2011, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pet mitova o antioksidansima
U medijima se razvila klasična epska priča o borbi dobra i zla – biologija u formi stripa. "Zloće” su slobodni radikali, bespoštedni otrovi modernog života koji napadaju našu suštinu – DNK. Naši hrabri branioci su antioksidansi, "trenirani” od Majke Prirode da nas zaštite od svega. Da li je i u stvarnosti sve tako dramatično?
Već ste čuli da antioksidansi: leče tumor, sprečavaju starenje i ojačavaju imuni sistem. Međutim, malo ljudi zna šta >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << su zapravo oni.
To rado koriste proizvođači hrane i na pakovanje proizvoda obavezno naznačuju da "sadrži antioksidanse". Da li je to zaista za pohvalu?
Nema sumnje da su antioksidansi dobri za organizam. Međutim, neke od tvrdnji gore pomenutih industrijalaca moraju se odmah odbaciti. Krenimo redom.
1. Slobodni radikali moraju biti uništeni!
Antioksidansi se bore protiv slobodnih radikala, koji su nestabilne molekule u telu koje uzrokuju mutaciju DNK. Čak i kada su slobodni radikali povezani sa ozbiljnim oboljenjima, poput srčanih, Parkinsona i tumora, nisu obavezno i glavni "zlotvori” u našem telu.
Organizam ih zapravo prirodno stvara kroz proces oksidacije. Oni su neophodni za život, jer se ćelije imunog sistema služe njima da se izbore sa bakterijama i uklone ih.
Previše slobodnih radikala je svakako štetno. Zagađivači, dim cigarete i preterano izlaganje suncu može stvoriti tako mnogo slobodnih radikala da vaša normalna antioksidantna odbrana biva savladana i ostavlja vas ranjivim na oštećenje ćelija i svaku vrstu bolesti.
Neki istraživači su čak taj proces povezali sa starenjem. Tu na snagu stupaju antioksidansi.
Šta zaista možete da učinite: Ako se rizično ponašate – pušite ili se preterano izlažete suncu, menjajte način ishrane, jedite više voća i povrća, dakle, hranu koja sadrži više antioksidanasa.
Studije ukazuju da konzumiranje najmanje pet porcija voća i povrća dnevno donosi najviše koristi za zdravlje.
2. Svi antioksidansi su isti
Ni najmanje. Svaki molekul koji štiti vaše ćelije od oksidacije je tehnički, antioksidans. Dakle, to su poznati sastojci poput vitamina, flavonoida i polifenola – sve u svemu, ima ih oko 8.000 vrsta.
Međutim, ne funkcionišu svi isto (kao što vitamin C ne može menjati vitamin E). Neki antioksidansi su se pokazali efikasnim u borbi protiv slobodnih radikala, dok su drugi efektni samo u zaštiti određenog dela ćelije.
Ipak, neki mogu da se bore protiv slobodnih radikala samo u određenim okolnostima.
Šta zaista možete da učinite: Probajte neko novo voće ili povrće. Jedna studija na američkom Državnom univerzitetu Kolorado otkrila je da ljudi koji jedu više različitih vrsta voća i povrća imaju najbolju zaštitu DNK.
3. Svi antioksidansi dolaze iz voća i povrća
Čitavo carstvo flore, uključujući i mahunarke, orašaste plodove, semenje i žitarice proizvode antioksidanse koji se bore protiv UV zračenja i bolesti.
Važno je držati se nerafinisanih žitarica, jer je kod onih obrađenih, uklonjena većina antioksidantnih svojstava.
Čak i meso, mlečne prerađevine i jaja imaju neke antioksidanse, koji dolaze iz biljaka kojima se životinje hrane.
Šta zaista možete da učinite: Jedite integralne žitarice, mahunarke, orahe i semenje svakodnevno. Kada je meso na meniju, birajte ono koje potiče od životinja koje su se hranile travom. Kupujte ga direktno od farmera.
4. Hrana obogaćena antioksidansima je zdravija
Tačno je da se proizvođači utrkuju u tome ko će veće oznake o količini antioksidanasa staviti na ambalažu. Međutim, nekada ti proizvodi nemaju ništa više od dodatka vitamina E, što priznaćete i nije tako primamljivo.
Procesuirana hrana ima relativno male količine antioksidanasa i to jedva do dve vrste njih.
Šta zaista možete da učinite: Ignorišite natpise. Nijedno istraživanje ne dokazuje da proizvodi u "lepoj" ambalaži imaju podjednako dobre efekte na organizam kao prirodna hrana.
Umesto toga, usmerite se na listu sastojaka. Ako proizvod sadrži uglavnom biljne sastojke, verovatno je bogat antioksidansima.
5. Ako vežbate i uzimate suplemente bićete u zavidnoj formi
Može biti, ali i ne mora. Rekreacija vodi ka više oksidacije, a time i povećanju slobodnih radikala. U tome nema ničeg lošeg, jer je to prirodan proces. Čak se može desiti da narušite prirodno uspostavljanje ravnoteže time što posle vežbanja posegnete za hranom bogatom antioksidansima.
Naučnici smatraju da oksidacioni stres koji pokreće vežbanje podstiče osetljivost na insulin i smanjenje kilograma, a verovatno smanjuje rizik i od dobijanja dijabetesa.
Jedna studija iz 2009. u Nemačkoj otkrila je da kada rekreativci uzmu neki od suplemenata antioksidanasa (vitamin C ili E) ne dobiju očekivani nalet pojačane osetljivosti na insulin.
Smatra se da slično reaguju i drugi antioksidansi uzeti posle vežbanja.
Suplementi vam čak mogu smanjiti snagu. Britansko istraživanje iz 2006. pokazalo je da atletičari koji uzimaju 1.000 miligrama vitamina C dnevno tokom jedne sedmice gube energiju iz mišića.
Šta zaista možete da učinite: Ako vežbate zbog mršavljenja, antioksidansi treba da vam dolaze od prirodne hrane, a ne od suplemenata.
