Izvor: B92, 29.Mar.2010, 13:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pazite se melanoma!
Melanom je maligni tumor melanocita koji poslednje dve decenije beleži značajno povećanje učestalosti.
Piše: dr Željko Mijušković dermatovenerolog
Ordinacija DERMATIM
Šta je melanom?
Od 1973. do 1994. godine učestalost melanoma u SAD povećana je za 120,5%. Ukupna učestalost najveća je u Australiji, i u periodu između 1980. i 1990. godine povećala se trostruko.
Zbog čega je melanoma tako zloćudan?
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Jedna od osnovnih odlika melanoma, zbog koje ovaj tumor ima „lošu reputaciju", je njegovo nepredvidivo ponašanje. Melanom se može javiti kao promena u okviru do tada bezazlenog mladeža, ili može nastati kao novi tumor na koži koji može da podseća na bradavicu, keratozu, karcinom kože, i sl. U nekim slučajevima melanom napreduje „samo" lokalno bez udaljenih matastaza, dok se kod drugih pacijenata mogu prvo otkriti udaljene metastaze, a da primarni tumor ostaje neotkriven.
Kako se melanoma leči?
Osnov lečenja primarnog melanoma kože je potpuno hirurško uklanjanje primarnog tumora. Prilikom hirurške intervencije obavezno se uklanja i deo klinički zdrave kože oko tumora koji zavisi prvenstveno od debljine tumora. Kada su u pitanju tumori tanji od 1 mm, a posebno oni tanji od 0,75 mm, hirurška intervencija je, u manjoj ili većoj meri, dovoljna, i bolesti ima mnogo bolju prognozu. Što se tiče melanoma koji su deblji od 1 mm, jedino je terapija interferonom može biti od koristi kod pojedinih pacijenata, mada i dalje ne postoji opšti konsenzus o dozi, dužini ili načinu davanja interferona koja bila najefikasnija. Kada je bolest raširena, primenjuje se hemioterapija i radioterapija, a u otku su kliničke studiej o efikasnosti novih vidova terapije melanomom, različitim vidovima tzv. ciljane biološke terapije.
Kako se javiti na vreme lekaru?
Javiti se lekaru na vreme i ukloniti sumnjivi mladež u ranoj fazi može spasiti život. Na žalost, kod nas vlada predrasuda da mladeže ne treba dirati, što dovodi do toga da se pacijenti jave kasno, i kada je prognoza bolesti lošija. Koristan algoritam za procenu sumnjivih pigmentovanih promena je tzv. ABCDE pravilo koje uključuje nalaz asimetrije promene (engl. Asymmetry), nepravilnost ivice (engl. Border), prisustvo više boja (engl. Color), prečnika većeg od 6 mm (engl. Diameter) i uvećanje ili uzdignuće od površine (engl. Elevation ili Enlargement). Na malignu promenu može upućivati i krvarenje, ulceracija, krasta, crvenilo, bolnost ili svrab. Važno je znati da povreda inače normalnog mladeža ne može d izazove bilo kakve promene na njemu. Međutim, ukoliko osoba ili njen partner primeti da se određena promena na koži uvećala ili promenila potrebno je da se javi svom dermatologu koji će proceniti značaj postojećih promena i predložiti dalja ispitivanja.
Šta utiče na nastanak melanoma i zašto je njegova učestalost povećana?
Jedan od važnih faktora rizika za nastanak melanoma povremeno, intenzivno izlaganje UV zračenju, posebno ukoliko je praćeno opekotinama. Valja imati na umu da je ovakvo izlaganje UV zracima po svemu sudeći najvažniji uzrok i u razvoju mladeža, običnih ili atipičnih. Neophodno je širiti informacije posebno kod dece i kod mladih o štetnosti izlaganja suncu ili poseti solarijumima, jer je upravo izlaganej suncu i solarijumima nešto što razlikuje ponašanje ljudi danas i pre 60 godina, te je osnovana sumnja da je sunčanje kao oblik ponašanja koji nije postojao pre npr. 100 godina nešto što je dovelo do ovakvog značajnog povećanaj učestalosti melanoma. Ovo povećanje je naročito drastilno U Australiji gde se sunčanju u uslovima velike solarne energije na ovom kontinentu izlagalo stanovništvo koje se doselilo mahom iz Engleske, gde stanovnici genetski imaju veoma malo pigmenta u koži i sledstveno tome veoma malu zaštitu od sunca.
Da li je i u Srbiji povećan broj pacijenata sa melanomom?
U Srbiji je zabeležen porast incidencije melanoma u periodu od 2000. do 2006. kada je ona praćena. I kod nas je neophodna tzv. Primarna prevencija tj. kontinuirano informisanje dece i mladih o štetnosti sunčanja i odlaska u solarijum koje osim raka koei melanoma ubrzava pojavu znakova starenja kože. Drugi vid prevenciej, tzv. Sekundarna prevenciaj sastoji se u obrazovanju ljudi da se na vreme jave lekaru čim primete pojavu mladeža, suprotno kod nas uvreženom mišljenju da "mladeže ne treba dirati”.
