Izvor: B92, 04.Sep.2010, 13:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pametno sa antibioticima
Naučnici su otkrili novi gen među bakterijama koje su visoko otporne čak i na najjače antibiotike. Stručnjaci kažu da se ta superbakterija, pronađena u Indiji i drugim delovima južne Azije, pojavila i kod pacijenata u Evropi i SAD i da je uzrok smrtonosne upale pluća i infekcije urinarnog trakta.
Superbakterija ustanovljena je kod pacijenata iz Britanije, SAD, Australije, Kanade i Holandije, a svi pacijenti putovali su u Indiju zbog pristupačnije cene zdravstvenih usluga, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << prenosi „Glas Amerike".
Naučnici su otkrili novi gen, nazvan Nju Delhi metalo beta-laktamaza ili NDM-1, koji se nalazi u bakterijama otpornim na skoro sve postojeće antibiotike. NDM 1 je veoma česta pojava u bolnicama u Bangladešu, Pakistanu, Indiji i nekim drugim zemljama, u lokalnim zajednicama, gde se šire putem zagađene vode za piće.
Naučnici ukazuju da NDM-1 moze da uzrokuje ozbiljnu infekciju - upalu pluća, infekciju urinarnog trakta, kao i infekciju krvi i bubrega. Veliki problem bilo bi I ukoliko bi se, širenjem gena, proširila otpornost na druge bakterije. Međunarodni zdravstveni stručnjaci kažu da tempo proizvodnje antibiotika ne može da dostigne brzinu širenja nove bakterijske infekcije.
Karbapenemi, grupa najjačih antibiotika za koje je poznato da deluju na NDM-1, korišćeni su samo u slučajevima kada ostali lekovi nisu bili delotvorni. Dok deo medicinske javnosti strepi zbog pojave indijske superbakterije, drugi ukazuju da problem „nije od juče", kao i da se širom sveta povećava broj pacijenata inficiranih (različitim) bakterijama otpornim na antibiotike. Rezistencija na antimikrobne lekove velika pretnja javnom zdravlju.
Antibiotici gube efikasnost brzinom koja se još pre par godina nije mogla predvideti. Razlog leži u tome što upotreba antibiotika stimuliše bakterije da razviju otpornost na antimikrobne lekove. Široka upotrebe i zloupotreba antimikrobnih lekova u humanoj i veterinarskoj medicini, ali i poljoprivredi i proizvodnji hrane, rezistencija je sve veći problem.
Infekcije izazvane bakterijama otpornim na veći broj antibiotika (multirezistentnim) komplikuju lečenje i uzrokuju produženi boravak pacijenata u stacionarnim zdravstvenim ustanovama. Procenjuje se da je u Evropi, zbog infekcija multirezistentnim bakterijama, broj umrlih veći za 25.000 godišnje, a troškovi veći za 15 milijardi evra.
Da bi se povećala svest o problemu rezistencije bakterija na antimikrobne lekove, na inicijativu Evropskog centra za kontrolu i prevenciju bolesti, 18. novembar proglašen je za Evropski dan posvećen racionalnoj upotrebi antibiotika, namenjen svim akterima koji mogu da utiču na povećanje svesti o potrebi razumne upotrebe antibiotika. Cilj obeležavanja ovog dana je povećanje svesti o potrebi odgovorne upotrebe antimikrobnih lekova i o tome da je rezistencija bakterija na antibiotike pretnja javnom zdravlju.
Oprezno sa medikamentima
Antibiotici deluju isključivo na bakterije. Ne mogu vam pomoći u lečenju infekcija izazvanih virusima (kao što su kijavica i grip) Antibiotici ne sprečavaju širenje virusa na druge osobe Uzimanje antibiotika iz pogrešnih razloga podstiče razvoj rezistencije bakterija na antibiotike, ubija korisne bakterije vaše normalne flore, a često ima i neželjena dejstva Uvek tražite savet lekara pre uzimanja antibiotika. Ne čuvajte ostatke antibiotika od prethodnih lečenja. Mislite na generacije koje dolaze.
Piše: J.D.T.
Izvor: Danas
.jpg)
