Izvor: B92, 24.Avg.2012, 09:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otrovi vrebaju sa svih strana
Srbija puna opasnih hemikalija, godišnje se potroši više od 700.000 tona. Samo na VMA, svake godine leči se više stotina ljudi zbog trovanja štetnim materijama
Potrošnja opasnih hemikalija u Srbiji drastično raste. Prema poslednjim podacima, za godinu dana potrošeno je 714.812 tona, od kojih je više od pola - 58 odsto, veoma otrovno. Uz to, povećana je upotreba toksičnih hemikalija za 35,8 odsto, štetnih za 33 odsto, a kancerogenih i mutagenih za 0,8 odsto.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Povećana potrošnja opasnih hemikalija u proizvodnji, ali i domaćinstvima, poslednjih godina znatno utiče na zdravlje stanovništva i uništavanje životne sredine. To je i jedan od razloga što je Agencija za hemikalije napravila prvi registar hemikalija koje se u našoj zemlji koriste i koje Srbija uvozi. A u toku je i priprema propisa na osnovu kojih će raditi inspekcija. Kako su nam rekli u Agenciji, u njihovom registru je oko 23.000 hemikalija i oko 1.700 privrednih subjekata koji rade s tim materijama.
Nemarnim građanima, međutim, nikakvi pravilnici i uputstva nisu od koristi, jer broj slučajnih trovanja raste iz godine u godinu. Samo u Centru za toksikologiju na Vojnomedicinskoj akademiji godišnje završi nekoliko stotina najtežih slučajeva.
Prodavci su obavezni da opasne hemikalije drže na odgovarajućem i posebno obeleženom mestu. Uz to, treba da pruže sve informacije o bezbednom rukovanju i rizicima, navodi se u novim propisima o držanju opasnih hemikalija. Etikete moraju da sadrže grafičke prikaze, kao i tekst koji ukazuje na njihova opasna dejstva i mere predostrožnosti.
- Ambulantno smo lečili 120 osoba zbog trovanja toksičnim gasovima i njih 60 koji su se otrovali korozivima i pesticidima. A sto pacijenata je zbog tih otrova bilo smešteno u bolnicu. Većina trovanja bila su slučajna. Jer, ljudi u neznanju popiju ili udahnu štetnu materiju - kaže prof. dr Slavica Vučinić, načelnik Centra za toksikologiju.
Najčešća slučajna trovanja su sirćetnom kiselinom, korozivima, sredstvima za čišćenje odvoda, bojama i sredstvima za beljenje. A ove izuzetno opasne hemikalije, drže se na neodgovarajućim mestima.
- Godinama insistiramo na tome da se sirćetna kiselina povuče iz slobodne prodaje - priča prof. dr Vučinić. - Ona izaiziva teška trovanja, ostavlja trajne posledice i pravi od ljudi invalide. Najveći broj pacijenata koji fatalno završe, umru od trovanja korozivima, jer ih popiju slučajno.
Prema njenim rečima, opasna su i sredstva za zaštitu bilja, koja nisu pod kontrolom. Postoji provera namirnica koje se uvoze i izvoze, ali se ne kontroliše nivo pesticida.
