Izvor: S media, 26.Maj.2010, 14:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otpornost na antibiotike
Svetska zdravstvena organizacija smatra da je otpornost na antibiotike jedna od tri najveće pretnje po zdravlje ljudi, kao i da nepravilna upotreba antibiotika vodi ka pojavi bakterija koje su otporne na njih.
Svetska zdravstvena organizacija smatra da je otpornost na antibiotike jedna od tri najveće pretnje po zdravlje ljudi, kao i da nepravilna upotreba antibiotika vodi ka pojavi bakterija koje su otporne na njih.
Stručnjaci navode da bi, ukoliko se odmah ne pokrenu >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << napori za rešenje tog problema, infekcije koje su izlečive mogle ponovo da se pojave u snažnijem obliku.
Dr Tomas Friden, direktor američkih Centara za kontrolu i prevenciju bolesti, poziva američke zakonodavce da preduzmu mere protiv opasnosti od otpornih mikroorganizama koji trenutno postojeće terapije čine nedelotvornim.
"Ako ne poboljšamo naš odgovor na problem otpornosti na antibiotike, mogli bismo da uđemo u fazu u kojoj će svet imati malo kliničkih odgovora na neke infekcije", kaže dr Friden.
Stručnjake brine to što antibiotici postaju sve manje delotvorni što se više koriste. Genetske promene kod bakterija čine ih otpornim na antibiotike i to je prirodan proces, ali je on intenziviran zbog prevelike upotrebe antibiotika.
Dr Donald Porec kaže da otporne bakterije mogu da vode ka pojavi nekih ozbiljnih oboljenja.
"Postoje veoma otporne bakterije u urinarnom traktu, kao jedan od primera ili infekcije kože i pluća, koje inače izazivaju različite vrste bakterija koje postaju sve otpornije. Zatim imate i mnogo ozbiljnije probleme kao što je tuberkuloza u mnogim delovima sveta. Obolelima su bili prepisivani različiti medikamenti kao tretman protiv tuberkuloze i njene bakterije su razvile otpornost", upozorava ovaj stručnjak za infektivne bolesti.
Doktor Entoni Fauči iz Nacionalnog instituta za alergije i infektivne bolesti kaže da se farmaceutske kompanije rukovode profitom i da smanjuju proizvodnju antibiotika.
"Ako odluče da naprave proizvod koji će mnogi ljudi uzimati svaki dan do kraja života, na primer za smanjenje lipida u krvi, one će to učiniti radije nego da naprave novi proizvod koji će relativno mali deo populacije koristiti možda 10 dana do dve nedelje godišnje“, zaključuje Fauči.
Stručnjaci naglašavaju da je deo rešenja i informisanje pacijenata i lekara da prestanu da koriste antibiotike kada oni nisu neophodni.
Izvor: (Tanjug)
.jpg)
