Izvor: B92, 02.Mar.2012, 23:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Otopljenje škodi srcu

Otopljenje donelo tegobe kardiovaskularnim, a olakšanje reumatskim bolesnicima. Gušenje, ubrzan rad srca ili nesvestice kod kardiovaskularnih pacijenata posledica su naglog otopljenja.

Zamor i malaksalost

Osobe koje imaju nizak krvni pritisak ovih dana takođe osećaju povećan zamor, malaksalost, glavobolju, vrtoglavicu. - Za pacijente koji obično imaju krvni pritisak 100 sa 60 ili 70 ne postoje pravi lekovi. Za njih je važan unos što više tečnosti tokom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << dana, preporučuju se slani rastvori u vidu supa i slično jer so privlači vodu, i omogućava lakši rad srca - objašnjava dr Dimković.

Naglo otopljenje i skok temperature iz „debelog minusa" na gotovo prolećnih desetak stepeni, ne prija ni zdravima, a kamoli bolesnima, posebno hroničnim bolesnicima. Na umor, vrtoglavicu, pospanost, žale se ovih dana i oni „čeličnog" zdravlja. Ipak, nagli „plus" je najviše tegoba doneo kardiovaskularnim bolesnicima, dok su oni koji pate od kostobolje ili astme osetili olakšanje.

- Hladno vreme bilo je teško za kardiovaskularne bolesnike, jer hladan vazduh dovodi do skoka krvnog pritiska, pa je organizmu potrebno više kiseonika kako bi održalo svoju telesnu temperaturu - kaže dr Siniša Dimković, načelnik Odeljenja za kardiologiju KBC „Zvezdara". - Zbog toga, srce mora jače da radi, pumpa krv, pa pacijenti dobijaju angiozni bol. Krvni pritisak se povećava jer dolazi do skupljanja perifernih krvnih sudova, pa je srce opterećeno i mora brže i jače da radi.

Kako je došlo do naglog skoka temperature, pa je razlika u roku od samo tri-četiri dana bila i do 20 stepeni, srce se u ovakvim situacijama, prema rečima dr Dimkovića, ponaša kao da je letnja temperatura. Dolazi do naglog širenja krvnih sudova, znojenja kojim se izbacuje višak tečnosti, ali i pada krvnog pritiska, zbog čega lekari u tim slučajevima bolesnicima savetuju da smanje dozu svojih lekova. Srčani bolesnici kad dođe do naglog otopljenja osećaju brojne tegobe - zamor, gušenje, lupanje srca - jer ono sada ubrzo radi da bi se što pre oslobodilo toplote znojenjem. Takođe, dolazi ne retko i do vrtoglavice, nesvestice, dezorjentacije, odnosno nestabilnosti pri hodu, a u najtežim slučajevima i do konfuzije.

Dr Dimković kaže da je zato najbolje da se ovi bolesnici na ovoj temperaturnoj promeni slojevito oblače, kako bi izbegli dehidraciju zbog znojenja, nagli pad krvnog pritiska i druge tegobe. Posebno se starijim srčanim bolesnicima koji imaju tzv. „tvrde krvne sudove" savetuje da se strpe, sačekaju nekoliko dana i ne izlaze iz svojih kuća dok se temperatura u stanovima i spoljna makar približno ne ujednače.

Nagle vremenske promene rizične su i za cerebovaskularne bolesnike, to jest osobe koje su doživele moždani udar, pa se i njima, kao i srčanim bolesnicima ne savetuje da izlaze u šetnju dok se „vreme ne ustali". Srčani i moždani udari, i smrtnost od njih, najveći su upravo tokom zime i leta.

Za razliku od kardiovaskularnih pacijenata, onima koji pate od kostobolje prijaju porast temperature, i skok atmosferskog pritiska. Ledeni dani, kada je temperatura vazduha padala i do - 30 stepeni Celzijusa, prema rečima profesora dr Nemanje Damjanova, direktora Instituta za reumatske bolesti u Beogradu, bili su posebno teški za pacijente koji pate od kostno- zglobnih bolesti.

- Kosti vole toplo vreme, pa je porast temperature vazduha i skok atmosferskog pritiska dobrodošao svima koji pate od upale zglobova, reume, reumatoidnog artritisa, i uopšte bolesti kostno-zglobnog sistema - objašnjava dr Damjanov. - Jer, kada su spoljna temperatura i atmosferski pritisak niski, dolazi do slabije cirkulacije i smanjuje se lokalna prokrvljenost. To dovodi do pojačavanja bolova i otoka na zglobovima. Upravo zbog pada atmosferskog pritiska i visoke vlage u vazduhu, reumatičari se žale da ih sve boli, žiga kad dolazi kiša.

Lepše vreme donelo je olakšanje i plućnim bolesnicima, posebno najmlađim. Jer, astmatičarima i drugima sa hroničnim respiratornim tegobama, smeta hladnoća, kao da postoji neka vrsta alergije na nju.

- Hladan vazduh nadražuje disajne puteve, koji se u takvim okolnostima suviše hlade i suše, što izaziva astmatične napade, ili pojačani kašalj kod bronhitisa, upale pluća - objašnjava dr Snežana Radić, pulmolog iz KBC „Dedinje". - Ipak, iako plućnim bolesnicima prija toplo, oni nešto stariji sugrađani treba da budu oprezniji, jer im disajni putevi i krvni sudovi zbog godina nisu toliko elastični, a i imunitet im je slabiji nego mlađima. Uz to je organizam i iscrpljeniji, pa im je samim tim potreban takozvani „mehanizam prilagođavanja" ili adaptacije na toplije vreme.

Nastavak na B92...