Izvor: B92, 28.Jun.2014, 12:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otkrivena slaba tačka "bakterija ubica"
Iz sveta stižu vesti o otkriću britanskih naučnika koji tvrde da su pronašli rešenje za uništavanje ešerihije koli i lečenje gonoreje, kolere ili legionarske bolesti.
Prvo bris iz guše, pa antibiotik
– Lekar pacijentu ne sme dati antibiotik dokle god nisu uzeti uzorci za izolaciju mikrorganizama. Lekar od pacijenta mora da uzme uzorak za izolaciju bakterije gde god se sumnja na bakterijsku infekciju. Znači, prvo uzorak iz krvi, mokraće, guše, rane… >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pa tek sledi lečenje antibiotikom. Ponekad lekar može napraviti izuzetak kod najčešćih, respiratornih infekcija – kaže naš sagovornik.
Foto: IRRI Genetic Transformation Laboratory/Flickr.com
Da li su naučnici najzad otkrili „slabu tačku” superbakterijama ili „bakterijama ubicama”, koje su postale otporne na sve antibiotike i koje godišnje odnesu na hiljade života, čak i u najboljim evropskim i američkim bolnicama?
Posle otkrića britanskih naučnika, objavljenog pre nekoliko dana u prestižnom naučnom časopisu „Nejčer”, koji tvrde da su otkrili „tačku ranjivosti” superbakterija, izgleda da smo bliži rešenju najvećeg globalnog medicinskog problema. Naučnici su se posebno bavili ispitivanjem „gram-negativnih bakterija”, među koje spada svima dobro poznata ešerihija koli, ali i bakterije koje su uzročnici gonoreje, kolere ili legionarske bolesti. Najveći problem otpornih bakterija imamo u jedinicama intenzivne nege, gde se leče najteži bolnici, sa višestrukim povredama i posle teških hirurških intervencija, a posebno su ugroženi hronični bolesnici.
Ali, po rečima našeg eksperta za rezistenciju bakterija, profesora Miomira Pelemiša, specijaliste kliničke farmakologije i infektivnih bolesti – put od laboratorijskih eksperimenata do kliničke primene je veoma dug. On podseća: da bi se napravio novi antibiotik, potrebno je i 15 godina, pa je i optimizam, za sada, umeren.
U najkraćem, naučnici u svom radu tvrde, a prenosi britanski list „Gardijan”, da su posmatrajući strukturu ćelije bakterija otkrili mali kanal u njenoj ćelijskoj membrani. Kroz njega se prenose „gradivne cigle”, koje jačaju membranu i postaju zid koji ni stari ni novi antibiotici ne mogu da probiju. Ključna stvar je da bakterija umire ako se ova „vrata” u ćeliji zaključaju. Lekovi nove generacije ubuduće će biti usmereni da napadaju zaštitnu membranu oko same bakterije, a ne bakteriju u celini. To bi najzad „bakterije ubice”, koje su danas otporne i na najjače i najnovije antibiotike, onemogućilo da razviju otpornost na nove lekove.
– Za sada je sve to daleka budućnost: jedno je nauka, a drugo klinička praksa. Engleski naučnici su objavili da su otkrili mogućnost kako da uništavaju membranu bakterije. Mi i danas imamo određenu grupu antibiotika koji deluju tako što uništavaju ćelijsku membranu bakterije, čime se uništava i sama bakterija. To nije nikakva novost – komentariše za „Politiku” profesor dr Pelemiš.
On podseća da će rezistencije na antibiotike biti sve više, jer farmaceutska industrija ne proizvodi nove antibiotike. Profesor dodaje da, u stvari, nema novih bakterija, nego da su se ove postojeće zasitile antibiotika koje stalno dajemo.
– U Srbiji još stanje nije alarmantno, ali je vrlo zabrinjavajuće. Međutim, pogrešno je verovanje da ima antibiotika koji u Srbiji više nemaju nikakvo dejstvo i da su potpuno bezvredni. Svi postojeći antibiotici imaju svoje mesto u lečenju, ali samo u strogo određenim indikacijama – uverava nas dr Pelemiš.
Sadašnju snabdevenost antibioticima u srpskim bolnicama ocenjuje kao solidnu. Čak i stari, dobri penicilin, nije još za bacanje i za istoriju medicine
– Penicilin je apsolutno i dalje delotvoran i pogrešno je misliti da nije više efikasan. Ima infekcija gde je penicilin lek koji je em koristan, em jevtin: postiže efekat koji ne mogu mnogo skuplji antibiotici. Jedino se lekari plaše alergijske reakcije, jer mnogo pacijenata, bez dokaza, prijavljuju da su alergični na penicilin samo zato što neće da primaju injekcije. To je antibiotik koji mora da se koristi, naravno, tamo gde je neophodno – podseća ovaj stručnjak.
– Kod nekog teškog, životno ugroženog pacijenta, promenim i po pet-šest antibiotika. To se radi izuzetno retko i izuzetno oprezno, samo u uslovima kada je bolesnik životno ugrožen – kaže dr Pelemiš.
Dok se otkriće u stranoj štampi najavljuje čak kao potencijalna odskočna daska za novu generaciju antibiotika, dr Pelemiš je nešto oprezniji: pristalica je da se bolje čuvaju i racionalno koriste antibiotici koje imamo.
