Izvor: B92, 14.Apr.2012, 22:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Osmislite put do sreće

Iako naučnici, psiholozi, psihoterapeuti – gotovo nikada ne daju precizne odgovore na pitanja o smislu života, većini ljudi nije tako teško da odredi šta bi bio njihov najpoželjniji cilj. Svi ljudi kažu da žele da budu srećni.

Piše: Renata Senić, diplomirani psiholog - master, psihološki savetnik

Iako većina njih ima drugačije ideje o tome šta je sreća i kako bi trebalo da izgleda, to ne menja činjenicu da je smisao života duboko povezan s ljuskom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << težnjom ka sreći.

Sreća nije proizvod okolnosti, već načina na koji osmišljavamo situacije iz naših života. Sreća podrazumeva racionalan, logičan i pragmatičan kontakt s realnošću, drugim ljudima i nama samima.

Sreća nije proizvod okolnosti, već načina na koji osmišljavamo situacije iz naših života. Prihvatanje postojećeg i nezahtevanje nemogućeg jeste prvi korak u izbegavanju nezdravih osećanja. Međutim, to još ne znači da smo srećni. Sreća podrazumeva racionalan, logičan i pragmatičan kontakt s realnošću, drugim ljudima i nama samima. Budući da ljude ne možemo menjati, valja ih prihvatiti. Međutim, na sopstvenu promenu možemo uticati. Prihvatanje sebe kao pogrešivog ljudskog bića, s vrlinama i manama, umesto negovanja uzvišene i svemoćne slike o sebi, vodi značajnom umanjenju tenzije. Nakon samoprihvatanja, a zarad postizanja dugoročne sreće, valja raditi na ostvarenju ličnih potencijala. Želja da budemo najbolji što možemo, umesto zahteva da budemo najbolji na svetu je recept za sreću!

Razlika između sreće i euforije

Ispostavlja se da je mnogim ljudima teško da postave ciljeve koji će voditi osećanju sreće jer im je sam pojam sreće nedovoljno jasan. Mladi ljudi najčešće sreću brkaju s euforijom. Ova nejasnoća je mnogo veća od, na primer, razlikovanja između tuge i depresivnosti, jer se niko ne žali kada oseća euforiju. Međutim, kao što je tuga zdravi pandan depresivnosti, koja je nezdrava emocija, tako je i sreća zdravi pandan euforiji – koja predstavlja nezdravo i, stoga, štetno osećanje.

Euforija je reč grčkog porekla koja, u bukvalnom prevodu, znači dobar (eu) teret (phoria). Kada doživljavamo euforiju, naš organizam luči znatno više supstanci koje ublažavaju osećaj za bol, te stoga ne osećamo pritisak tereta koji sa sobom nosi ovo nezdravo osećanje. Usled lučenja hormona sreće, koje je veoma povišeno tokom momenata euforije, dobar aspekt ovog osećanja je predimenzioniran na račun onog lošeg. Budući da je euforija intenzivna emocija, ona nas lako preplavi i, samim tim, sposobnost racionalnog mišljenja biva značajno umanjena, često propuštamo da osmislimo situaciju u kojoj se nalazimo i prepuštamo se varljivom i kratkotrajnom uzbuđenju.

Euforija je, najčešće, upoređivana s efektima koje na organizam imaju jake sintetičke droge, poput kokaina i heroina, kao i s efektima strastvene zaljubljenosti. Euforična osoba uvek ima značajno povišeno raspoloženje u odnosu na njen standard, veoma visok nivo energije, uglavnom ne može da spava i gubi apetit, sebe vidi kao svemoćnu i teži perfekcionizmu. Još je Frojd opisivao euforiju, nastalu nakon korišćenja kokaina, kao stanje povišene samokontrole, vitalnosti i sposobnosti za rad. Danas se, međutim, često osporava ideja da euforija zaista uvećava bilo kakvu sposobnost i postoji većinsko slaganje da usled pojačanog lučenja određenih hormona dolazi do iluzije o snazi, ličnoj veličini, savršenstvu i lakoći izvođenja bilo kakvog zadatka. Poslednje napisana rečenica je apsolutno dovoljna za razumevanje razloga iz kojih je euforija nezdravo osećanje. Ona stvara iluziju koja je u suprotnosti s realnošću. Bežanje od realnosti nikada ne može biti put ka sreći.

Bežanje od realnosti nikada ne može biti put ka sreći.

Pored toga što euforija iscrpljuje zalihe hormona, energiju i dovodi do pražnjenja koje, gotovo nikad, nije opisano pozitivnim terminima, ona je i veoma adiktivna. Oni pojedinci koji smatraju da je euforija sreća, te za njom „jure", često osećaju depresivnost i beznađe kada ne mogu da je dostignu. Depresivnost, kao pratilac euforije, može se razumeti i sa psihološkog i fiziološkog stanovišta. S jedne strane, nakon ideje o svemoći, koja je uvek prisutna tokom osećanja euforije, osoba uviđa da je idealno nedostižno. Budući da je težnja ka idealnom svakom privlačna, osoba će ili težiti da ponovo dostigne stanje euforije i održi iluziju, ili će nakon slamanja iluzije, realistične ciljeve gledati kao osrednje, čak ispod standarda, nedovoljno privlačne i motivacija za njihovo ostvarenje će biti na minimumu. Gubljenje smisla i realističnih ciljeva vodi depresivnom raspoloženju. S druge strane, osiromašenje zaliha dopamina, serotonina, adrenalina, na fiziološkom nivou, dovodi do umanjenja energije, teškoća u donošenju odluka, potištenosti i iscrpljenosti. Kada kritički sagledamo euforiju, zaključujemo da ima mračnu stranu, da je autodestruktivna i da vodi psihofizičkim problemima. Iako je pozitivna strana euforije možda lepša od pozitivne strane sreće, njena negativna strana je opasna, unazađujuća i potire put ka sreći. Međutim, i kada je jasno da euforija nije zdrava, to još ne znači da ljudi znaju kako da osmisle sopstvenu sreću. Mada različiti ljudi sreću definišu na različite načine, postoje opšta zajednička mesta kojih valja biti svestan zarad postizanja i održanja dugoročne sreće.

(Samo)prihvatanje je, rečeno je, preduslov srećnog života.

Kada prihvatimo sebe, odustanemo od krutih zahteva i posvetimo se željama za ličnim rastom i razvojem, valjalo bi napraviti plan za postizanje ostvarivih ciljeva.

Jedan od najčešćih propusta ljudi koji nisu dostigli osećanje sklada i zadovoljstva je pasivno čekanje da se nešto desi, da se promene okolnosti ili da ih neko usreći. S druge strane, čak i oni pojedinci koji ne čekaju pasivno da se lepe stvari dogode, često propuštaju da naprave plan za ostvarenje ciljeva koji vode ispunjenju.

Pravljenje plana za postizanje sreće

S klijentima često razgovaram o moći pisane reče, pisanog kratkoričnog i realističnog plana i pravljenja spoljašnje strukture. Danas su mnogi ljudi zbunjeni i, iz različitih razloga, nedostaje im unutrašnja struktura. Ako već u unutrašnjem svetu stvari nisi posložene i kristalno jasne, najlakši način je da ih posložimo i pojasnimo kroz razgovor, analizu i zapisivanje. Za postavljanje realističnih i ostvarivih ciljeva Vam često nije potrebna pomoć psihologa. Dovoljno je voditi se smernicama koje su danas opšte prihvaćene, validirane i koje su se pokazale kao ključ uspeha i upravljanja emocijama.

Ukoliko imate volje da se pozabavite sopstvenim načinom mišljenja zarad postizanja zadovoljstva i umanjenja nezdravih osećanja, povedite se sledećim smernicama i istrajte u planovima koje ćete napraviti u svrhu postizanja ličnih ciljeva, rasta i razvoja.

Prvenstveno, analizirajte motive, želje i stavove koji su produkt načina na koji osmišljavate Vašu spoljašnju i unutrašnju realnost. Budite iskreni prema sebi. Iako je mnogima bolno da odustanu od snova o uzvišenosti, uspeha prevelikih razmera, konstantnoj sreći i hvali, bilo bi veoma korisno da priznamo sebi šta nam polazi za rukom da ostvarimo, a šta su želje koje su izvan našeg domašaja. Ne postoji uvek rešenje za svaki problem. Ova činjenica, iako možda frustrirajuća, zapravo jeste činjenica. Ono što ne možemo promeniti, valjalo bi prihvatiti. U suprotnom ćemo biti frustrirani, ozlojeđeni, besni i negovaćemo nezdrave emocije koje nikako ne mogu voditi ličnom rastu i razvoju. Iz tog razloga bi se valjalo fokusirati na one aspekte naših života koji su podložni promeni. Ukoliko prihvatimo da smo krojači naše sreće i da na nju možemo da utičemo, načinili smo prvi korak poštovanja realnosti, što je preduslov za ostvarenje i održanje srećnog života.

Ne postoji uvek rešenje za svaki problem. Ova činjenica, iako možda frustrirajuća, zapravo jeste činjenica. Ono što ne možemo promeniti, valjalo bi prihvatiti.

„Šut protiv rogatog ne može" kaže poslovica koja, u najširem mogućem smislu, može da se razume kao odnos jednog čoveka prema svetu. Zaista postoje aspekti života na koje ne možemo uticati. Ako želimo da budemo zadovoljni, veoma korisno bi bilo da ih prihvatimo.

„Biću najbolji što mogu" je legitimna, razvoju usmerena i zdrava želja koji podiže stepen motivacije i umanjuje stepen frustriranosti povodom neminovnih prepreka i padova na životnom putu. Zavist je često nezdrava emocija, perfekcionizam nas sputava da imamo svoje sposobnosti u vidu, zacrtavanje uspeha (bez prethodne analize potencijala) je recept za bes i nezadovoljstvo, ukoliko se naši planovi ne ostvare.

Sve potencijalne teškoće ovog tipa lako mogu nestati ako preispitamo i uravnotežimo način na koji osmišljavamo svet, druge ljude i nas same.

Kako da postavimo racionalne ciljeve?

Ovaj zadatak je, u biti, jednostavan, pod uslovom da odustajemo od ideje o savršenosti. Da li je zaista neophodno da nam se drugi dive i da smo svima dopadljivi, posebni i na putu do zvezda? Da li su to preduslovi lične sreće? Mnogi mladi ljudi ne odustaju od svojih tinejdžerskih snova. Kada dođu do tačke u razvoju u kojoj se želja suprotstavi realnoj sposobnosti ili mogućnosti, takvi ljudi često osećaju depresivnost, anksioznost, ponekad i beznađe. Kao da žele da kažu da ništa nema smisla, ako ne mogu imati sve.

Realistični ciljevi su u skaldu s našim mogućnostima, trenutnim okolnostima, logikom i našim željama. Valjalo bi da su precizni i kratkoročni. Neprecizni ciljevi, i oni koji se odnose na daleku budućnost, često su demotivišući i lako dovode do odustajanja. „Korak po korak”, sve do narednog koraka i plana i delanje u skladu s realnošću je recept za pravljenje ostvarivih ciljeva. Čim jedan takav bitan cilj ostvarimo, motivacija raste, sam uspeh je nagrada, uviđamo da smo sposobni da planiramo i realnost nam postaje sve draža. Pozitivan odnos prema realnosti je put ka dugoročnoj sreći.

Da li je korisno negovati apetite koji prevazilaze naše mogućnosti? Da li smo gubitnici ako prihvatimo da neće moći baš svako da se uzdigne do najvećih visina i ostvari sve svoje mladalačke snove? Da li je, možda, bolje, korigovati i revidirati snove i želje tako da budu u skladu sa stvarnošću?

Iskustvo me je uverilo da udaramo „glavom u zid" svaki put kada zahtevamo da stvarnost ne bude onakva kakva jeste. Budući da često ne možemo menjati stvarnost, preostaje nam da umanjimo ili promenimo stepen želje za ličnim afirmacijama. Čovek koji je realnističan po pitanju svojih vrlina i mana, talenata i nedostataka, ima značajno veće šanse da unapredi svoj život, od čoveka koji ne priznaje svoje nedostatke i veliča sliku sebe kao idelanog, svemoćnog i veoma priznatog. Slika o sebi je dvodimenzionalna, dok smo mi trodimenzionalna bića. Ako ulažemo u sliku, radimo na svoju štetu. Ispuštamo mogućnost da promenimo ono što možemo da menjamo, prihvatimo ono što ne možemo i naučimo kako da pravimo razliku između prethodne dve stvari.

Recept za sreću sadrži sledeće smernice:

- Prepoznajte sopstvene želje

- Analizirajte vlastite potencijale

- Prihvatite sve što ne možete promeniti, menjajte sve što Vam stoji na putu, a podložno je promeni

- Niko nije savršen i prihvatite da ćete praviti povremene greške ili propuste

- Odustanite od potrage za euforijom i uvažite neminovnost – niko nije proveo ceo život u sreći i blagostanju

- Najsrećniji ljudi su oni koji prihvataju realnost i idu u korak s promenama okolnosti

- Pravite kratkoročne i ostvarive ciljeve i težite da budete najbolji što možete

- Fokusirajte se na pozitivne aspekte ostvarenih ciljeva i svaki sledeći plan usaglasite s pravilima logike, realnosti i Vašim sposobnostima.

Promenimo ono što možemo da menjamo, prihvatimo ono što ne možemo i naučimo kako da pravimo razliku između prethodne dve stvari.

Nastavak na B92...