Izvor: B92, 17.Mar.2010, 14:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Osetljiviji od sopstvenih zuba
Osnovni cilj implantologije je da se implantat potpuno integriše u viličnu kost. Da li će se to i dogoditi, zavisi kako od veštine hirurga i protetičara, tako i od spremnosti pacijenta da poveća stepen higijene i brigu o zubima.
Piše: Sanja Lazarević
Izvor – VIVA
Foto: Raven3K, www.sxc.hu
Oduvek je čovek nastojao da deo tela koji nedostaje nadomesti ugradnjom veštačkog, ali je tek od nedavno, napredak nauke omogućio da telo zaista >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << prihvati te veštačke materijale i da se oni integrišu u organizam kao sopstveni. U savremenoj stomatologiji sve češće se problem nedostatka jednog ili više zuba rešava ugradnjom implantata. Iako relativno skupa, ova metoda i u našoj zemlji poslednjih godina postaje sve popularnija, i pacijenti se sve češće za nju odlučuju. Šta su zapravo implantati, u čemu je njihova prednost, ali i kako izgleda sam proces ugradnje razgovaramo sa dr Tonijem Malbašićem, oralnim hirurgom.
- Implantologija kao stomatološka disciplina je najmlađa, kompleksna i sa najbržim razvojem. Potvrđena je kroz brojna klinička istraživanja, tako da se danas u svetu, primenom preko 250 implantoloških sistema, godišnje ugradi više od 3 miliona implantata sa stalnim trendom porasta. Što se tiče starosne dobi, granice se sve više pomeraju, tako da gornja zapravo i ne postoji, a donja je od 17-20 godine, kada se završava rast kostiju lica i vilica, objašnjava dr Malbašić.
Titanijum – najadekvatniji metal
- Implantat se ugrađuje u viličnu kost i preuzima ulogu korena zuba. Tokom poslednje tri-četiri decenije otkada se razvija implantologija on je menjao oblik, a sada se došlo do forme koja je najsličnija izgledu samog korena zuba. Postoje različite dužine i prečnici implantata zavisno od dimenzija raspoložive kosti u koju se ugrađuju. Za izradu implantata se koriste različiti metalni i nemetalni materijali. Od nemetalnih to je keramika, a od metalnih najbolje biomehaničke karakteristike poseduje titanijum, koji se jedini adekvatno integriše u kost. On je biokompatibilan i organizam ga ne odbacuje.
Kada se ugradi u vilicu implantat preuzima ulogu korena. Zavisno od broja ugrađenih implantata mogu se izraditi različite protetske nadoknade – pojedinačne krunice, mostovi i implantno nošene proteze. Zavisno od protetske nadoknade, takozvane suprastrukture, na implantat se stavljaju različiti nosači koji ga sa tom nadoknadom spajaju.
- Najopravdanija primena implantata je tamo gde nedostaje jedan zub, jer se njegovom ugradnjom čuvaju susedni zubi, odnosno izbegava se njihovo brušenje, objašnjava dr Malbašić. – Implantacija se primenjuje i kod pacijenata kojima nedostaju bočni zubi, tako da umesto mobilne protetske nadoknade (parcijalne proteze), koja je prilično neudobna i mnogi pacijenti se teško navikavaju na nju, postoji mogućnost da se uradi fiksna protetska nadoknada (most).
Implantacijom može da se nadomesti i čitav zubni niz, ali je onda potrebno ugraditi veći broj implantata u određenom rasporedu, zavisno od anatomskih uslova. Iako skup, za ovaj zahvat se odlučuje sve više pacijenata. Prema rečima našeg sagovornika jedan od najvažnijih zadataka lekara jeste da pacijenta uputi da konačni ishod implantacije zavisi ne samo od hirurške tehnike i protetske nadoknade već i od njega samog tj. od adekvatne higijene i redovnih kontrola.
-Higijena zuba i usne duplje je od suštinskog značaja, ne samo za uspeh implantacije već i za što duži opstanak integrisanih implantata, a samim tim i protetskih nadoknada. U protivnom može da dođe do niza komplikacija i gubitka implantata. Nakon same intervencije, slede česte i neophodne kontrole, najpre na mesec dana, pa na dva, na pola godine potom na godinu dana. Poseta stomatologu je obavezna i svaki put ako se uoči neki problem.
Priprema – ugradnja – kontrole
Još jedna okolnost koju pacijent mora da prihvati, ukoliko se odluči za implantaciju – jeste da pojedine procedure zahtevaju vreme i strpljenje. Čekanje na novi zub može da traje i mesecima, zavisno od konkretne situacije, bilo da se radi o nadoknadi samog koštanog tkiva različitim procedurama ili korekciji pojedinih anatomskih struktura (podizanje viličnog sinusa i sl.), da bi se obezbedili uslovi za ugradnju implantata.
Kako izgleda sama procedura ugradnje implantata i koliko je bolna?
- Intervencija se sprovodi u lokalnoj anesteziji i traje relativno kratko u zavisnosti od broja implantata koji se ugrađuju. Sama procedura ugradnje implantata, podrazumeva hirurški zahvat kojim se pristupa koštanom tkivu vilice, u koje se serijom određenih borera formira ležište za implantat, objašnjava dr Malbašić. - Implantat ima navoje na sebi i on se praktično ušrafi u kost. Period mirovanja implantata, tokom kog se odvija proces oseointegracije je od suštinskog značaja za njegov opstanak, jer se tada kost formira direktno na površini implantata. Trajanje ovog perioda, tokom kojeg se implantat ne sme opterećivati protetikom, zavisi od njegove vrste. Kod standardnih taj period je 6 – 8 nedelja, dok novija generacija implantata sa aktivnom površinom, dozvoljava opterećenje već nakon 3 nedelje. U slučajevima koji zahtevaju dodatne hirurške procedure ovaj period može biti znatno produžen.
- Da bi intervencija bila uspešna i bez komplikacija, izuzetno je važno planiranje i preimplantacijska priprema pacijenta, naglašava dr Malbašić. – A to podrazumeva: detaljan klinički pregled, radiografske analize vilica, izradu i analizu studijskih modela, a u novije vreme i kompjuterske analize. Pre same implantacije neophodno je sanirati sva oboljenja zuba i usta i motivisati pacijenta za adekvatno održavanje oralne higijene kako bi se izbegle eventualne komplikacije.
Napredak implantologije predstavlja novu eru u protetskoj rehabilitaciji i implantati postaju sve pristupačniji širokom krugu pacijenata. Međutim, zabluda koju mnogi imaju kad je reč o ovoj metodi – jeste da ona sama po sebi rešava njihove probleme sa zubima, te da kad jednom ugrade veštački zub više ne moraju da brinu o njemu. Upravo obrnuto – implantat je komforno rešenje, ali zahteva veliki trud samog pacijenta na njegovom održavanju i funkciji.
MAGAZIN VIVA U NOVOM BROJU DONOSI:
Kućni alergeni - skrivene napasti
Deformiteti koštano-zglobnog sistema kod dece
Zauzdajte pritisak!
Implanti u stomatologiji
Mucanje - privilegija pametnih
Manje masti u jelovniku!
Regenerativna medicina u svetu
Tema broja: ženski alkoholizam
