Izvor: B92, 12.Apr.2013, 10:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Operacija katarakte čeka se i 20 meseci
Ukoliko Ministarstvo zdravlja i Republički fond za zdravstveno osiguranje usvoje plan stručnjaka iz oblasti oftalmologije, liste čekanja za operacije katarakte će biti ukinute, a pacijenti koji u proseku čekaju godinu i po dana na ovu vrstu intervencije napokon će rešiti problem mrene na očima.
Najviše problema lekari imaju zbog nedostatka sočiva i potrošnog materijala za operacije, ali se dešava da pojedincima odgovara haos u ovoj oblasti kako bi se pacijenti preusmerili >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u privatnu praksu, gde za operaciju treba izdvojiti minimum hiljadu evra.
Na pitanje da li će se uskoro razrešiti Gordijev čvor u oftalmologiji, odgovor nismo dobili u Ministarstvu zdravlja, mada je ministarka dr Slavica Đukić-Dejanović nedavno izjavila da će do kraja godine doći do ukidanja listi čekanja za intervencije katarakte na oku.
U RFZO kažu da je prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju, definisano da liste čekanja vode isključivo same zdravstvene ustanove.
– RFZO je još prošle godine u maju uradio Metodologiju stavljanja pacijenata na liste čekanja i dostavio je Ministarstvu zdravlja – tvrde u RFZO.
Prema rečima profesora dr Ivana Stefanovića, iz Klinike za očne bolesti KCS-a i predsednika Republičke stručne komisije za oftalmologiju, ova komisija je napravila plan, a na Ministarstvu zdravlja i Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje je da ga sprovedu u delo. Najbitnije je da se za operacije katarakte, osim sočiva, smatra on, nabave i ostale stvari koje su neophodne, odnosno dodatnih sedam stavki.
– Fond nastavlja svoju staru priču, odnosno kupuje samo sočiva. S druge strane, i direktori bolnica moraju da budu odgovorni i obezbede uslove za rad, recimo anesteziologe za operacije. To je njihov posao. Srbija ima dovoljan broj očnih lekara i centara i godišnje može da se u njima obavi oko 24.000 intervencija katarakte. Jedan lekar je jednom rekao: „U svakoj bolnici je nešto urgentno i važnije, pa tek na kraju dolaze očno i ušno odeljenje i vešeraj”. To je tačno i to mora da se promeni.
U KCS-u se godišnje obavi oko 5.000 operacija, ali zato što imamo podršku uprave bolnice. U manjim bolnicama se dešava da direktori kažu da nema para i da je novac potrebno usmeriti za nešto što je hitnije. Osim VMA, svi rade manje od svojih mogućnosti. Neka ustanova nema jedan deo za aparat, neko kuburi sa pokvarenom stolicom, kod trećih je muka što anesteziolog neće da dođe kada ga oftalmolog pozove – objasnio je dr Stefanović.
Naš sagovornik ističe da bi verovatno na tenderu sočiva mogla da se dobiju za 150 evra po operaciji i da bi za 24.000 intervencija bilo potrebno da država izdvoji 3.600.000 evra. Da bi se poboljšala situacija u ovoj oblasti potrebno je za dve godine izdvojiti oko 10.000 evra za servisiranje aparata i potrošni materijal.
– Saglasan sam sa tim da možda doktori nisu motivisani da više rade, ali to je njihov posao, a ne da pišu dioptrije za naočare. Ni u mojoj klinici doktori možda ne vole što moraju da rade po 12 operacija svaki dan, ali moraju jer je to način da se operiše što više pacijenata – dodao je dr Stefanović.
U Klinici za očne bolesti Vojnomedicinske akademije godišnje se uradi oko 3.000 operacija katarakte ultrazvučnom metodom takozvane fakoemulzifikacije, što obavlja osam hirurga u dve operacione sale.
Na listi za operaciju katarakte nalazi se 1.657 pacijenata, odnosno 1.305 civilnih osiguranika RFZO, a 352 su vojni osiguranici. Poslednji je zakazan za 6. mart 2014. godine.
– U ovom trenutku 3.000 operacija katarakte godišnje je maksimum koji mi kadrovski i tehnički možemo da uradimo. U našoj klinici intervencije se rade kod najtežih i najkomplikovanijih slučajeva katarakte koji su često udruženi i sa drugim oboljenjima oka i koji se upućuju iz svih krajeva naše zemlje. Da bi lista zakazanih za operaciju katarakte bila manja, neophodno je kompletiranje treće operacione sale i njeno tehničko opremanje koje je u toku i podrazumeva nabavku novog operacionog mikroskopa, kao i kontinuirano snabdevanje svim neophodnim potrošnim materijalom, što do sada nije bio slučaj – objasnio je pukovnik profesor dr Miroslav Vukosavljević, načelnik Klinike za očne bolesti VMA.
Na Očnom odeljenju Valjevske bolnice u 2012. godini urađeno je 380 ultrazvučnih operacija katarakte, a prethodnih godina je taj broj bio veći i iznosio je od 400 do 500. Trenutno je na listi čekanja između 150 i 200 pacijenata zbog zastoja u isporuci sočiva, jer u 2013. godini još nijedno sočivo nije stiglo. Lekari razlog za to vide u tome što nije završena centralizovana tenderska procedura.
– Obavljeno je nešto zahvata u ovoj godini sa starim zalihama. Zavisno od toga bolnica dobije sočiva, toliko će se intervencija i raditi. Takođe je bitno imati i potrošni materijal za ugradnju sočiva, što takođe može biti prepreka za obavljanje manjeg broja operacija – naglašavaju u Valjevskoj bolnici.
U beogradskom Kliničko-bolničkom centru „Zvezdara”, situacija je malo bolja, jer su lekari nedavno dobili 380 sočiva, što je dovoljna zaliha za operacije za naredna tri meseca. Na listama čekanja za operaciju katarakte u ovoj bolnici, kako kaže dr Miroslav Stamenković, načelnik Klinike za očne bolesti, kod njih se stalno nalazi oko 2.000 ljudi na listi čekanja, koji u proseku čekaju od 16 do 20 meseci, dok lekari dnevno mogu da obave 10 operacija. Ova bolnica je dobila odobrenje da može da radi godišnje 2.000 intervencija, a da li će se to sprovesti u delo zavisi od redovne isporuke sočiva i potrošnog materijala.
Izvor: Politika.rs
.jpg)
