Izvor: B92, 26.Maj.2012, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od raka dojke umre 1.600 žena
U Srbiji svake godine od karcinoma dojke oboli oko 4.000 žena, a 1.600 njih umre, ali i pored ovih alarmantnih podataka u našoj zemlji još ne postoje organizovani preventivni pregledi sa ciljem ranog otkrivanja oboljenja.
Verovatno je to jedan od razloga zbog čega je Srbije dobila negativnu ocenu u istraživanju koje je ekspertska organizacija Helt konzjumer pauerhaus uradila za potrebe Evropskog parlamenta.
Kao parametar je gledana stopa korišćenja mamografije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kod žena od 50 do 69 godina starosti, a nisu dobro ocenjene zemlje kod kojih je pregledano manje od 50 odsto ženske populacije u pomenutom životnom dobu. Najbolje rezultate u ovoj oblasti imaju države sa više od 70 odsto pregledanih pripadnica nežnijeg pola, poput Holandije, Norveške, Španije, Švedske, Velike Britanije, Danske, Finske, Francuske i Irske.
Naša zemlja poseduje oko 150 mamografa u državnim i privatnim ustanovama, a u Ministarstvu zdravlja napominju da su iz donacije Japana stigla 32 uređaja i dodatnih 20 iz Evropske unije. Reč je o aparatima uz pomoć kojih se otkriva tumor dojke u početnoj fazi, a pregled mamografom traje između 15 i 30 minuta.
Međutim, problem je što neki aparati ne rade, pa su pregledi do daljeg obustavljeni, a negde nema stručnjaka koji mogu da čitaju nalaze, pa su neki lekari poslati na obuku. Negde su i veće liste čekanja, pa pojedine žene odustanu od pregleda.
"Mi smo dobili mamograf, ali da bi počeo da radi, moramo da tražimo dozvolu Komisije za nove tehnologije Ministarstva zdravlja, jer na mamografu mora da radi lekar koji je obučen za to. Kod nas je ranije jedan doktor bio specijalizovan za to, ali je dao otkaz i otišao u drugu ustanovu.
Razmišljamo i tome da angažujemo nekog sertifikovanog radiologa za to, a da ga plaćamo iz sopstvenih sredstava. Tek kada se to reši, možemo da napravimo plan na koji ćemo način pozivati žene na preglede" objasnila je dr Nada Jovanović-Vasiljević, direktorka beogradskog Doma zdravlja „Voždovac”.
Još pre nekoliko godina stručnjaci Ministarstva zdravlja najavljivali su da je njihov cilj da svaka žena u Srbiji starosti između 45 i 70 godina, a ima ih 1,3 miliona, bude pregledana mamografski jednom u dve godine. Do toga još nije došlo.
Prof. dr Zoran Rakočević, direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, kaže da kada je reč o preventivnim pregledima koji se odnose na rano otkrivanja raka dojke, oni nisu započeti u našoj zemlji i da su dosadašnje aktivnosti u tom smeru išle u okviru takozvanog oportunog skrininga, najviše kroz projekat mobilne mamografije.
U ovakvim kampanjama pregledano je više od 100.000 žena kod kojih je u više stotina slučajeva maligna bolest otkrivena u najranijoj fazi kada je ona potpuno izlečiva.
"Iskustva stečena ovom kampanjom, koja će se uskoro nastaviti, ogromna su kako u pogledu metodologije tako i u pogledu organizacije i raspoloživih resursa za započinjanje najpre ograničenog, pa sve šireg skrininga, dok se on za više godina ne bude odnosio na čitavu ciljnu populaciju, a to znači na više od 1,3 miliona žena starijih od 45 godina.
Ovom kampanjom došlo se i do koncepta formiranja više od 110 centara u Srbiji u kojima će se sprovoditi preventivni pregledi koji se odnose na maligne bolesti dojke. U tom smislu su i donacije Vlade Japana i Evropske unije, oprema koju je nabavljalo Ministarstvo zdravlja, ali i značajne donacije Fondacije princeze Katarine, išle za potpuno opremanje ovih centara. Formiranjem kancelarije za skrininge u ovom trenutku pod okriljem Evropske kancelarije, a za godinu dana i njenog delovanja u okviru zdravstvenog sistema Srbije, ulazi se u završne faze pred početak realizacije skrininga", istakao je dr Rakočević.
U toku ovih priprema obavljaju se i edukacije neophodnog kadra za obavljanje skrinig pregleda, koji ima niz karakteristika koje su različite od ostalih poslova vezanih za uobičajene dijagnostičke preglede, objašnjava naš sagovornik.
Traže se rešenja za finansiranje ovih pregleda koji će već za nekoliko godina napraviti ogromne uštede u zdravstvenom delu budžeta s obzirom na to da će veliki broj malignih bolesti biti otkriven u ranim fazama kada je ishod lečenja najpovoljniji, a njegova cena neuporedivo manja u odnosu na lečenje bolesti u uznapredovalim fazama.
