Izvor: B92, 28.Sep.2010, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novo doba stomatologije " implanti
Dentalni implantati služe kao zamena za koren izgubljenog ili nedostajućeg zuba. To su namenski oblikovani predmeti izrađene od aloplastičnih materijala, čija je osnovna namena ugradnja u vilične kosti. Oni predstavljaju osnovu za izradu protetskih radova, kao što su: krunice, mostovi, proteze.
Piše: dr Nebojša Mirković, Magic Dent
Implantologija je grana stomatologije, tj. kombinacija oralne hirurgije i stomatološke protetike koja se u poslednjih desetak >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << godina najbrže i najkvalitetnije razvija. Savremena stomatologija nezamisliva je bez primene dentalnih implantata.
Standardni stomatološki fiksni i mobilni protetski radovi pokazuju brojne žvačne, estetske, fonetske, i druge nedostatke. Mogućnosti protetskog zbrinjavanja bezubih pacijenata ograničene su i zavisne od anatomskih okolnosti u usnoj šupljini. Plan protetske terapije uglavnom zavisi od postojećih zuba (njihovog broja, razmeštaja i parodontološke vrednosti). Uz to, mogućnosti plana terapije zavise i od stanja alveolarnih nastavaka (grebena) bezubih područja. Radi poboljšanja estetskog i funkcionalnog efekta protetskih nadokanada u stomatologiji se sve više koriste implantati, koji omogućavaju da se protetski radovi isplaniraju i urade drugačije i kvalitetnije.
Osnovna podela dentalnih implantata je bazirana na osnovu mesta ugradnje i namene. Tako da impantate delimo na: transdentalne, endoosealne, subperiostalne, intramukozne. Pošto najširu primenu imaju endooselni implantati, dalji tekst se odnosi na njih.
Materijali koji se koriste za izradu implantata, da bi mogli da se ugrade u živo tkivo, moraju da budu biokompatibilni. To znači da su potpuno neškodljivi, da ne deluju iritativno na tkivo, da ne izazivaju reakciju odbacivanja stranog tela kao i da su postojani, da ne menjaju svoja fizičko-hemijska svojstva pod dejstvom tkivnih tečnosti i metabolita u organizmu. Najčešće se koriste implantati izrađeni od titanijuma i njegovih legura. Zbog svojih mehaničkih, fizičko-hemijskih osobina, bioinertnosti,kao i sposobnosti brze oksigenacije titanijum prestavlja idealan materijal za dentalne implantate. Zahvaljujući svojoj bioreaktivnosti titanijum ostvaruje uslove za oseointegraciju, tj dobar odnos implanta i koštanog tkiva. Po obliku implantati se dele na igličaste, konične, cilindriče i pločaste. Najčešće se koriste konični implantati sa navojem. Površna implantata je najčešće hrapava čime se povećava površina i do 6 -7 puta a oseointegracija ubrzava. Neki implantni sistemi, površinu implanta peskiraju solima kalcijuma da bi poboljšale proces oseointegracije. U kliničkoj uptrebi postoji preko 100 implantnih sistema i svi zadovoljavaju uslove biokompatibilnosti.
Za uspešnu implantno-protetsku terapiju neophodan je detaljan klinički pregled i analiza rendgenološkog, tomografskog sminka regije gde planiramo ugradnju implantata. Pregled treba da obuhvati detaljnu anamnezu, procenu zdravstvenog stanja, procenu stanja oralne higijene, pacijentovu motivisanost i očekivanja. U obzir treba uzeti pacijentove navike ( pušenje, konzumiranje alkohola), način žvakanja, prisustvo bruksizma (stiskanje i škrgutanje zubima). Klinički pregled podrazumeva extraoralni i intraoralni pregled sa posebnom pažnjom na mesta gde se planira implantacija. Pored kliničkog pregleda obavezan je i tomografski snimak alveolarne kosti ili 3d snimak, na mestima predviđenim za implantaciju. Nakon detaljnog pregleda i analize snimka pravi se plan terapije i odabir implantnog sistema i dimenzije implantata.
Indikacije za ugradnju zubnih implanata:
- nadoknada jednog zuba: ako vam nedostaje jedan zub, možete ga nadoknaditi ugradnjom jednog implantata i metalo-keramičke ili keramičke krunice koja se postavlja na njega
- nadoknada više zuba: ako vam nedostaje više zuba imate mogućnost ugradnje implantata koji će služiti kao nosači dentalnih mostova
- nadoknada svih izgubljenih zuba: ako ste bezubi ugradnjom implantata je moguća izrada dentalnih mostova koji nadoknađuju sve zube ili izrada komfornih i stabilnih zubnih proteza (u tu svrhu mogu da se koriste i mini implantati).
Kontraindikacije za ugradnju dentalnih implantata mogu biti opšte i lokalne. Opšte kontraindikacije: hronične bolesti srca, bubrega, prisustvo raznih sistemskih oboljenja (osteoporoza, reumatske bolesti, poremećaji metabolizma sa manifestacijama na koštanom tkivu), kao i bolesnici posle radioterapije. Lokalne kontraindikacije: loše higijenske navike, prisustvo bruksizma, loš kvalitet koštanog tkiva, nepovoljni međuvilični odnosi, prisustvo lokalnih infekcija.
Sama hirurška intervencija ugradnje implantata, sprovodi se ambulantno uz primenu lokane aneztezije. Intervencija je potpuno bezbolna, a za pacijente koji imaju strah ili stres od same intervencije koristi se sedacija. Generalno, ugradnja implantata je manje agresivna od vađenja zuba a izvodi se po propisanom protokolu i uz upotrebu posebnih instrumenata, tako da je neprijatnost i nelagodnost svedena na minimum. Kontrola uspešnosti hirurške intervencije ugradenje implantata vrši se kliničkim nalazom (primarna stabilnost implantata, visok perkutorni zvuk) kao i obaveznim kontrolnim rendgen snimkom. Nakon operacije prisutan je blagi bol, koji prolazi uz uptrebu nekog od oralnih analgetika. Tokom faze zarastanja, tj oseointegracije koja traje od 6 do 8 nedelja pacijenti nose privremene proteze. Kada se oseointegracija završi u implantate se postavljaju sutrastrukture i pristupa se izradi protetskog dela implanto-protetske terapje. O tom delu biće govora u nekom od sledećih tekstova.
Danas, uspešnost implantno-protetske terapije je u 98% slučajeva.
Kompikacije kod ugradnje implantata su veoma retke ali su moguće. Najčeše se radi o infekcijama, usled loše oralne hogijene post operativno, pojavi perimpalntita (upali mekih pa posle tvrdih tkiva oko impalantata). Kod pušača uspeh je smanjen za 10%, usled toksičnog delovanja nikotina u ustima u fazi zarastanja i oseointegracija.
Prednosti implanto-protetske terapije u odnosu na standardne dentalne mostove i proteze su mnogostruke a najvažnije se ogledaju u sledećem:
Ne bruse se intaktni , zdravi zubi da bi se uradila protetska nadoknada.
Implantati stabilizuju viličnu kost, slično prirodnim korenovima, čime je čuvaju od propadanja (atrofije).
Estetski efekat dentalnih krunica je bolji kada se rade na implantatima jer implantati čvrsto srastaju sa kosti čime se sprečava atrofija kosti i povlačenje desni.
Nema poremećaja ukusa i salivacije.
Imlantati su stabilni i trajni, uz dobru oralnu higijenu mogu da traju celi život.
Komfor i samopouzdanje pacijenata je neuporedivo bolji sa implanto-protetskom terapijom.
Dentalni implantati u svakom pogledu predstavljaju najbolje rešenja za zube koji neostaju u ustima.
