Izvor: B92, 14.Okt.2010, 16:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi lek nije uvek bolji
Da li su lekovi koji se prvi put pojavljuju na tržištu efikasniji?
FARMACEUTSKA industrija na tržište stalno pušta nove lekove, koji brzo nalaze kupce, iako nisu uvek obavezno bolji od postojećih. Koliko novolansirani medikamenti, zaista nadmaše stare, ne procenjuje se generalno, nego od korisnika do korisnika, ističe, u razgovoru za „Novosti", profesor dr Milica Prostran, direktor Instituta za farmakologiju, kliničku farmakologiju i toksikologiju Medicinskog fakulteta >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u Beogradu.
Zato je, dodaje naša sagovornica, najvažnije da ljudi imaju poverenja u svog odabranog lekara, koji će najbolje znati da li novine odgovaraju njegovom pacijentu ili bi, naprotiv, umanjile korist od određenog preparata. Ne bi trebalo, upozorava profesorka Prostran, da se povodimo za novim proizvodima na rafovima apoteka, bez saznanja o tome koja je suštinska razlika u odnosu na supstance u starim kutijama i sa starim nazivima, i da li uopšte postoji.
- Često su to samo uslovno novi, a u stvari, modifikovani postojeći lekovi - kaže profesor Milica Prostran. - Drugim rečima, znači da se oni, zahvaljujući promeni na nivou molekula, bolje resorbuju, duže zadržavaju u tkivima, otporniji su na razgradnju pod dejstvom određenih enzima. Prema podacima od prošle godine, za razvoj novog leka potrebno je 850 miliona dolara, pa i više, a proces neretko traje i čitavu deceniju.
Jasno je da se samo najmoćnije kompanije upuštaju u tu proceduru. Budući da su kardiovaskularna oboljenja u vrhu učestalosti, a da ih u stopu prate hematološka i onkološka, najviše, uslovno novih lekova, ima u ovim oblastima.
- Nije malo ljudi koji se vežu za lek pod određenim imenom, brojem pilula i u poznatom pakovanju, pa nerado koriste potpuno identičan medikament, ako se te vizuelne karakteristike promene - naglašava profesorka Prostran. - Takve navike, ipak, moraju da se menjaju, budući da predstavljaju finansijsko opterećenje za fondove, a ne donose realnu korist.
To, dodaje, važi i za vitamine, dijetetska sredstva. S druge strane, osim autosugestije, ulogu mogu da igraju pomoćne lekovite supstance, koje proizvođač stavlja. One individualno (ne)odgovaraju pacijentu, i tako čine ceo farmaceutski proizvod manje, ili više prihvatljivim.
- Na domaćem tržištu ima oko 60 vrsta antibiotika, a svi oni koriste se i u zemljama EU. Generalno se najmanje ulaže u proizvodnju novih antibiotika, jer je to veoma skupo, a i nema medicinskog opravdanja, jer postojeći uspešno deluju. Radi se na poboljšanju njihovih farmakokinetičkih osobina, povećanju antimikrobiotičkog spektra. Ipak, penicilin je i dalje lek izbora za više od deset različitih infekcija. Strah od penicilinskog šoka je, međutim, razlog zbog koga ga lekari nerado propisuju.
Osnovna znanja o lekovima stiču se još na studijama medicine, a kasnije se lekari, kaže naša sagovornica, sa novim lekovima, novom primenom starih, ili svim aspektima postojećih lekova, informišu na kongresima, iz literature, a sve više na internetu. Svima, ukoliko dobro poznaju engleski jezik, dostupni su sajtovi Evropske agencije za lekove (EMA), Američke uprave za hranu i lekove i nacionalnih agencija, ali i internet-stranice farmaceutskih kompanija, koje su obavezne da daju sažetak karakteristika i upustvo za upotrebu. Na raspolaganju su im i specijalizovani priručnici, kao što je Britanski registar lekova, Registar naše nacionalne Agencije za lekove, Registar Apotekarske ustanove Beograd...
- Da li lekari ne koriste ove izvore zato što nemaju dovoljno vremena, ili im je lakše da im neko servira informaciju, individualna je stvar - ističe profesorka Prostran. - Farmakološka industrija i kod nas i u svetu, sponzoriše učešće lekara na međunarodnim kongresima, štampanje knjiga i slično, što je pozitivno. Mnogo je i lekara, koji su zaposleni u farmaceutskim kompanijama - saradnja je dvosmerna i dragocena.
ESENCIJALNA LISTA SMATRA se da student medicine mora da zna oko 200 lekova. Ta, takozvana esencijalna lista je svetski standard, koji se poštuje i kod nas. Neke od medikamenata sa tog spiska, student, kasnije lekar, treba da poznaje detaljno, druge samo u načelu. Lekar opšte prakse morao bi da pita svakog pacijenta da li, pored lekova, koristi i vitamine, to jest, preparate koji se izdaju bez recepta. U davanju informacija o interakciji lekova i pomoćnih sredstava, veliku ulogu (bi trebalo da) igraju i farmaceuti. Pacijenti, takođe, treba da pitaju sve što ih interesuje, a u slučaju da primete simptome, koji nisu opisani u uputstvu za upotrebu, posebno prilikom ako je u pitanju antibiotik, da se jave farmaceutu ili svom lekaru.
SAMOLEČENJE NIKAKO ne bismo smeli da se lečimo sami - upozorava profesorka dr Milica Prostran. - Naročito ako su u pitanju antibiotici, samolečenje je put za razvoj rezistencije u celoj populaciji. Osnovno pravilo kod antibiotika je da se uzimaju najmanje još tri dana posle prestanka povišene temperature i ostalih simptoma. Lekar je dužan da upozori pacijenta da poštuje i vreme terapije i propisanu dozu. Nipošto ne smemo, ako se osećamo bolje da, na primer, prepolovimo dozu antibiotika, ili proredimo uzimanje.
Izvor: I. Stanojević, Novosti.rs
Foto: vitasamb2001 / FreeDigitalPhotos.net
